"Najveći problem je šta će se dogoditi sa platama u javnom sektoru. One su prošle godine zamrznute, a izbori su 2012. godine. Tu je taj rizik da će se povećati, a samim tim i penzije, što će izazvati veliki trošak i veliki rizik za budžet", rekao je Jeger za RTS.
Jeger je naveo da je lako izračunati taj trošak, jer rast plata od samo jedan odsto znači za budžet izdatke veće za sedam milijardi dinara, a to je mnogo.
Odgovarajući na pitanje pod kojim uslovima bi MMF prihvatio usklađivanje rasta penzija sa rastom plata u javnom sektoru, Jeger je rekao da su potrebne jasne i čvrste garancije da rast plata u javnom sektoru, kada budu povezane sa rastom penzija, bude umeren i u skladu sa dogovorenim programom i budžetom.
Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić je rekao da je MMF tokom dvonedeljnih razgovora u načelu prihvatio ponuđeno rešenje, ali da im je potrebno dodatno objašnjenje šta sve čini javni sektor.
Ovde je u pitanju da li je nešto pravedno i da li je nešto objektivizirano, rekao je Krkobabić i dodao da ukoliko se rast plata u javnom sektoru bude kretao usporeno, onda će se usporeno povećavati i penzije.
Krkobabić je naglasio da je važno ne praviti preveliki jaz između zaposlenih i onih koji su u penziji.
Krkobabić: Od aprila usklađivanje
Izborili smo se da se od aprila iduće godine penzije u Srbiji usklađuju sa platama u javnom sektoru i tako smo sprečili katastrofu za 1,6 miliona penzionera, izjavio je za potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić za "Novosti". "Okosnica složenih, teških i na momente beznadežnih pregovora koji su završeni sporazumom bila je reforma penzijsko-invalidskog sistema. Predstavili smo elemente naše reforme i predstavnici MMF su rekli da je ona urađena iznad svih njihovih očekivanja. Spor je nastao samo oko usklađivanja penzija", rekao je Krkobabić. On je rekao da je MMF insistirao na usklađivanju sa troškovima života što je on odbacio. Predložio sam da se penzije usklade sa zaradama, a to je za njih bilo neprihvatljivo. Kroz teške razgovore postigli smo kompromis da se penzije indeksiraju sa zaradama samo u javnom sektoru, i to 18 meseci od aprila 2011. Posle toga da započne usklađivanje visine penzija po novom modelu, istakao je Krkobabić. U narednom periodu, kako je rekao, do zasedanja borda direktora MMF koji treba da odobre aranžman sa Srbijom, predočićemo im sve detalje. Ali, oko dogovorenog se više nećemo dogovarati. Upitan da li će rezultat reforme biti smanjenje broja penzionera, kako smatra ministarka Dragutinović, Krkobabić je rekao da misli da je nisu najbolje razumeli. "Reforma postepeno usporava proces penzionisanja, a na smanjenje broja utiču i godine korisnika, priroda koja čini da ih ne bude kao juče. Samom tom činjenicom penzionera će biti manje. Nijednom administrativnom ili bilo kojom drugom merom ne dira u stečena prava penzionera", kaže on. Krkobabić je potvrdio da ostaju na snazi postojeća zakonska rešenja o starosnoj granici za penziju, 65 godina života i 40 godina staža za muškarce, 60 godina života i 35 godina staža za žene. On je rekao da se podiže starosna granica za porodičnu penziju sa 55 na 58 za muškarce i sa 50 na 53 godine za žene. Ušteda na toj izmeni je milijardu dinara na godišnjem nivou. |