U nadi da ulazimo u period sa znatno opuštenijim pandemijskim merama, kada zaštitne maske više neće biti obavezne, uprava Srpsko-nemačke zajednice Mladost u Berlinu odlučila je da to obeleži jednom manifestacijom sa maskama. Organizovan je maskenbal za decu u prostorijama udruženja u Špandauu.
Želja je bila da se okupe deca, da veče provedu u igri i veselju, što bi trebalo da bude i najava zanimljivih događaja u narednim mesecima. Utisak je i da su uspeli pre svega zbog brojnih mališana, kao i porodica koje su došle i sa bebama. Ovoga puta, u stvaranju i održavanju vesele atmosfere, veliku ulogu odigrali su i animatori, doduše samo na nemačkom jeziku, ali uz puno dobre muzike. Kada se njihov regularni program završio, krenuo je parti za decu, pa su sa zvučnika zagrmela i srpska kola, na čiju “frekvenciju” su mališani odmah uspeli da se prilagode, jer mnogi igraju i u folkloru.
Da Srpsko-nemačka zajednica ne mora da brine za svoj podmladak, potvrđuju i mnoge majke sa sasvim malom decom, pa i bebama. Ni one nisu odolele ritmu srpskih narodnih igara i odmah su se hvatale u kolo, ne ispuštajući bebe iz ruku.
Kao kod kuće
Branislav Delač, predsednik SNZ Mladost, i supruga Dijana više nisu sami na ovakvim manifestacijama, jer im društvo pravi i sin Pavle. Branislav u osvrtu na ovo veče nije propustio da naglasi koliko je okupljanje važno za mnoge naše porodice, pogotovo njihovu decu.
– Ovo je za naš klub jedno izuzetno uspelo veče, a najbolji dokaz su toliki osmesi na dečjim licima. Maskenbal je organizovan po ideji celokupne uprave kluba, a inače nam je cilj da napravimo što lepši ugođaj za našu decu, da mogu ovde bezbrižno da uživaju u igri. Večeras je to bio slučaj, a i animator je svoj posao odlično obavio. Želimo da se ovde deca osećaju kao kod kuće, da nauče i da čuvaju našu kulturu – ističe Delač.
Dodaje da do leta planiraju da organizuju radionice za decu i bar dva-tri puta mesečno imaju dodatna okupljanja sa posebnim sadržajima.
– Trudimo se da unesemo što više šarolikosti u naš program, da se naša deca više kreću i zanimaju nečim konstruktivnim. Porodični život, posao i aktivnosti u klubu stižem da organizujem onako kako moram, ali pre svega uz veliku podršku supruge. A i sinčić Pavle je dosta “kooperativan” – kaže kroz osmeh naš Branislav Delač.
Njegova supruga Dijana dodaje da sve rade zbog dece.
– Važno je da puno razumevanja imamo jedni za druge. Naš sin je rođen ovde i druženja u klubu su važan način da ostane u kontaktu sa kulturom svog naroda.
Viktor diktira ritam
Uz Delače sa bebom je došla i porodica Jovanović. Stefan Jovanović je već duže vreme aktivan u klubu, između ostalog i kao umetnički rukovodilac folklornog ansambla, ali prethodnih nekoliko meseci ritam života njemu i supruzi Nikolini diktira mali Viktor.
– Sa bebom nije jednostavno, ali se trudimo da budemo bar jednom sedmično u klubu. Iako radim u firmi koja se bavi održavanjem uličnog osvetljenja, nastojimo da što više vremena provedemo sa Viktorom. On je nešto najlepše što nam se desilo u životu. Još je mali, tako da neki odlazak u naš zavičaj, u Modriču i u Prijedor, za sada ne možemo da planiramo. Družimo se sa našim porodicama koje takođe imaju ovako malu decu, a tu je pre svega predsednik kluba Branislav Delač sa suprugom i sinom – kaže Stefan.
Njegova supruga Nikolina dodaje:
– Snalazimo se nekako sa bebom, ali nam ipak dobro ide. Pre pet godina sam došla iz Prijedora u Berlin zahvaljujući ujaku koji je već duže vreme ovde. Ujak mi je pomogao da brzo dobijem posao.
Sjajna zabava
Aleksandar Krstev, rođen u Berlinu, zaposlen kao službenik u banci, prezadovoljan je što se njihovo troje dece, Eleonora, Filip i Julijan, dobro zabavljaju.
– Odlično je sve pripremljeno za decu, igraju se, raduju se, ne može biti bolje. Supruga je češće ovde i dolazi redovno sa decom, a ja sam tu uglavnom kada se održava neka manifestacija, kao večeras – navodi Aleksandar.
Eleonora, najstarija od troje dece, u porodici Krstev, jedina je od mališana bila orna za razgovor.
– Sama sam se odlučila da se maskiram kao policajka, a mama mi je obezbedila kostim. Nadam se da ću jednoga dana, kad porastem, biti prava policajka. Idem u nemačku školu i tamo mi je mnogo lepo, a u srpsku još nisam krenula. Sa drugaricama i drugarima iz Srbije družim se samo ovde u klubu.
Mama Danijela je još dodala:
– Svi se radujemo što smo večeras ovde. Družimo se sa porodicama naših ljudi i privatno kod kuće, posećujemo se, obično dođu sa decom, tako da Eleonora, Filip i Julijan imaju sa kim da se druže i govore srpski.
Četvrta generacija u pečalbi
Aleksandar Krstev navodi da je iz njegove familije prvi u pečalbu došao deda.
– Tako sam ja već treća gastarbajterska generacija, a naša deca četvrta. Otkad znam za sebe, družim se sa našim ljudima. Moj otac je iz Makedonije, a majka iz Kragujevca, dok je supruga Danijela iz Sremske Mitrovice. Odlazimo u srpske klubove, kao i u makedonski klub. Kada sam bio dete postojala je čak i nastava na makedonskom jeziku. Družimo se sa našim ljudima iz cele bivše Jugoslavije.
Danijela Krstev ima puno posla oko troje dece, ali stiže i da radi u veleprodaji.
– Pokušavamo nekako da uskladimo vreme sa decom, domaćinstvo i posao. Završila sam ekonomiju na Novosadskom univerzitetu, ali mi ovde nisu priznali diplomu, pa sam krenula sa prvim poslom sa kojim sam mogla. Bila je velika promena kada sam došla, ali sam se navikla. Trudimo se da koliko-toliko održavamo kontakt sa familijom zbog dece, da ona znaju odakle dolaze mama i tata, da imaju veze sa svojim korenima. Odemo jednom godišnje u Srbiju i Makedoniju, ali nas je sada ova korona malo poremetila.
Princeza voli Beograd
Nataša Anđelković je na maskenbal dovela ćerku Danijelu, dok je suprug, koji se ceo život bavi gastronomijom, morao i te večeri da bude na poslu.
– Super je večeras, lepa je atmosfera, tako da možemo da se opustimo i uživamo u dobrom raspoloženju svih prisutnih. Danijela tek u avgustu polazi u regularnu nemačku školu, a onda ćemo je obavezno upisati i u srpsku. U julu će biti sedam godina kako sam u Berlinu, a došla sam iz Novog Sada, gde sam se 20 godina ranije preselila iz Bosne. Suprug je iz Boljevca, u Nemačku je došao pre 20 godina, ali je pre toga deset godina živeo u Grčkoj. Ja sam završila studije za poljoprivrednog inženjera u Novom Sadu, ali sada radim pola radnog vremena u robnoj kući. Lepo nam je ovde u Berlinu, ima dosta naših ljudi, a mi se družimo uglavnom sa prijateljima iz bivše Jugoslavije – kaže Nataša.
Mala Danijela ovo veče neće skoro zaboraviti:
– Lepo nam je ovde večeras. Ja sam se za ovu priliku maskirala kao princeza. Rođena sam u Berlinu. Još idem u vrtić, radujem se što ću u avgustu krenuti u školu. Nadam se da ćemo ovog leta uspeti da odemo u Novi Sad i Boljevac, a ja volim kada odemo i u Beograd.
“Srpski kraj” u Berlinu
Kosta Stojanov, učenik petog razreda, stalni je posetilac manifestacija u Srpsko-nemačkoj zajednici. On takođe potvrđuje pozitivan utisak:
– Baš nam je lepo ovde večeras, ima puno dobre hrane koju su naše mame spremile, a celo veče se dobro zabavljamo sa neumornim animatorom. Ja idem i u nemačku i u srpsku školu, a večeras sam se maskirao kao doktor. Za mene je to bilo praktično rešenje, jer sam jednostavno uzeo mamino odelo s posla. U budućnosti ipak ne vidim sebe kao doktora. Oni često rade i operacije, a to meni nije nimalo prijatno. Kada porastem želeo bih da postanem pilot ili arhitekta, a možda se neki sledeći put tako i maskiram. Na pitanje kakve bi kostime trebalo da ima u ta dva slučaja, Kosta odgovara:
– Piloti imaju one njihove uniforme, a arhitekte nose neka biznis odela. Imam još dosta vremena da o tome razmislim.
O svojim vezama sa Srbima u Berlinu dodaje:
– Rođen sam u Srbiji, tako da se celog života družim sa našom decom. Imam puno drugara u školi sa kojima mogu da pričam srpski, a družimo se i van škole, pogotovo kod nas u kraju gde živi više srpskih porodica. Išao sam ranije na folklor, ali se broj dečaka drastično smanjio, pa sada više ne idem. Ne znam da li ćemo uspeti ove godine da odemo u Srbiju – požalio se na kraju Kosta.
Super provod
Lana Trpka, učenica sedmog razreda, o maskenbalu i svom kostimu kaže:
– Super nam je ovde večeras, veoma mi se sviđa, zaista je divno. Ovoga puta maskirala sam se u princezu. Pažljivo sam odabrala kostim i nadam se da mi dobro stoji. Ovo mi nije prvi maskenbal, učestvovala sam već jedanput. I ovoga puta potrudila sam se da još bolje odaberem kostim. U Berlinu smo tek dve godine, moji roditelji su iz Bača, a ja i dalje nastojim da naučim nemački jezik koji još uvek nisam u potpunosti savladala. Ovde u klub dolazim i u srpsku školu i na folklor. Lepo nam je u Berlinu, a ovde imam i drugarice sa kojima pričam samo srpski. Trudimo se da što češće odlazimo u Bač, bilo to preko leta ili preko zime – pohvalila nam se Lana.
