Na samoj granici Srbije i Crne Gore, gde se Pešter uliva u Đalovića klisuru, u malom, zabitom, siromašnom i napuštenom selu Grgaje, duže od 10 godina, u teškoj sirotinji i stalnoj neizvesnosti, bitku sa opakom bolešću i nemaštinom bije mladić Milosav Grebović(32) koji sa ocem Miljanom i majkom Radmilom živi u oronuloj i blatom oblepljenoj kući bez vode i kupatila i najosnovnijih uslova za život i opstanak u planinskoj zabiti.
Vredno je učio
Da posetimo, bolesnog mladića, uz pomoć naših čitalaca, pozvao je Milan Babić, direktor Osnovne škole “Sveti Sava” u obližnjem selu Bare, svojevremeno Milosavljev nastavnik i dobar poznavalac siromašne i časne porodice Grebović i svih nevolja koje joj je donela Milosavljeva bolest.
Bio je odličan đak, dete za primer, najbolji u školi i još bolji sportista, mislio sam biće šampion u svemu, na žalost, razboleo se u srednjoj školi koju nije mogao da završi i od tada je, evo više od 10 godina, stalno po bolnicama i lekarima, poslednjih godina uglavnom je na postelji, ovde kod siromašnih i nemoćnih roditelja, daleko od grada i lekara. Nema uslova za život, nema potrebne lekove, nema adekvatno lečenje. Trudimo se da mu pomognemo, ali smo nemoćni za neke ozbiljnije zahvate, malo je ovde naroda, a i siromašan je kraj u kome su ostali samo stari i nemoćni – ističe Babić i nada se da će dobrotvori iz dijspore pomoći bolesnom mladiću.
Prema informacijama koje smo dobili od njegovih roditelja, Milosav ima teško oboljenje nervnog sistema, duže od decenije suočava se sa naurološkim i psihičkim bolestima, potpuno je oslabio, često ne može da stoji na nogama.
Bolji uslovi
Ne možemo da mu pomognemo, jer u ovoj zabiti jedva obezbeđujemo i za hleb i golo preživljavanje, ako bi nam dobri ljudi pomogli poveli bi ga u neke poznate bolnice i kod dobrih lekara da tamo potrži leka. Bogu se stalno molimo da pogleda našeg sina i da mu pomogne, na žalost, spasa još nema, njegovo zdravstveno stanje stalno se pogoršava, bojimo se da nas čekaju još veće muke i da ćemo ga izgubiti – priča Milosavljeva majka Radmila.
Osim lekova i lečenja, Milosavu su potrebni i bar malo bolji uslovi za život koje mi ne možemo da mu obezbedimo, naša kuća je stara, hladna i prokišnjava, nemamo vodu i kupatilo, loš nam je i šporet, potrebna mu je i kvalitetnija ishrana. Nadamo se da će nam dobri ljudi pomoći da popravimo krov, omalterišemo oronule zidove, da utoplimo bar jedu sobu, da sagradimo kupatilo… Sami ne možemo ništa, jer nikakvih prihoda nemamo, a nakon svega što se događa našem sinu delimično smo izgubili volju za životom, ipak, zbog njega i njegovih godina, moramo se boriti – dodaje Milosavljev otac Miljan.
Humana dijaspora
Otvorili smo nedavno humanitarni račun za pomoć, nadamo se da će nam pomoći i opština Sjenica, javili su nam se i neki naši ljudi iz Kragujevca koji su izrazili spremnost da pomognu, obratićemo se i poznatom humanitarcu Hidu Muratoviću, najveće nade polažemo u humanu dijsporu – dodaje profesor Milan Babić.
Razboleo se u Kragujevcu
Nakon završene osnovne škole, Milosav je, kao odličan đak, školovanje nastavio u Kragujevcu gde su mu puno pomagali rođaci kod kojih je stanovao, tamo je i osetio prve simptome bolesti i nemoći, niko ne zna šta se dogodilo i šta mu je konkretno napalo nervni sistem.
Nismo imali ni novca, ni uslova da ga ozbiljnije lečimo, da je u početku imao bolje uslove za lečenje, možda bolest ne bi uzela ovoliko maha, pije neke tablete, ali je od njih malo vajde, potrebni su mu neka renomirana zdravstvena ustanova, novo ispitivanje i stalni nadzor lekara – dodaje otac Miljan.
