Optužnica generala Mladića (71), tadašnjeg komandanta VRS, tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, 1992-95. godine.
Svedok Guzina, koji je tokom rata bio komandant jednog od bataljona Ilidžanske brigade VRS, izjavio je da je ta jedinica, braneći svoje položaje i naselja, otvarala vatru isključivo na "legitimne vojne ciljeve" Armije BiH.
Posvedočio je i da je preduzimao mere da spreči civilne žrtve, po naređenju više komande, i da "ne zna ni za jedan slučaj dejstava po civilima u gradu".
Kao i prethodni Mladićevi svedoci sa sarajevskog ratišta, Guzina je tvrdio da mu nikada nije bilo naređeno, niti je imao nameru da teroriše civile i izazove žrtve među njima.
Armija BiH je, nasuprot tome, po svedoku, zloupotrebljavala civilne objekte u Sarajevu i iz njih otvarala vatru na VRS, "uključujući i iz pokretnih minobacača i mitraljeza" montiranih na vozila.
Tvrdeći da u tom području nije imao snajperiste, Guzina je negirao odgovornost njegove jedinica za ranjavanje jedne šesnaestogodišnje devojčice na Ilidži, u junu 1994.
"Neshvatljivim" je, pritom nazvao, "situaciju da se civil kreće na prvoj liniji fronta". Rekao je i da su "muslimanske snage lagale da smo snajperima gađali civile", naglašavajući da je njegov bataljon, stoga, pozvao Unprofor da se "uveri u te laži" na nekim objektima.
Guzina je posvedočio i da je poštovao naređenje Glavnog štaba VRS da ka Sarajevu propušta humanitarne konvoje, iako je u jednom od njih bila pronađena veća količina oružja.
Svedok je precizirao da je u njegovom bataljonu poginulo 167 boraca, a ranjeno oko 400 ljudi i da je i on sam bio ranjen "četiri puta".
