Generala Mladića (71), tadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, optužnica tereti za genocid nad oko 7.000 muslimanskih zarobljenika, u danima pošto su 11. jula 1995. jedinice pod njegovim zapovedništvom zauzele tu enklavu, koja je bila pod zaštitom UN u istočnoj Bosni.
Penzionisani general VRS Gvozden, koji je tokom sukoba u BiH bio vezista pri Glavnom štabu te vojske, tvrdio je i da Mladić nije mogao komandovati svojim trupama dok se 16. i 17. jula 1995. nalazio u Beogradu.
Samo reči hvaleGenerala Mladića, opisao je kao "izuzetno sposobnog, nekog koga bi trebalo uvažavati kao vođu"; "čovekoljubivog"; "druželjubivog" i "izuzetno, izuzetno strogog, što je uslov svih uslova da se obavi zadatak sa što manjim gubicima". Zbog "hrabrosti", Mladića su "voleli borci", kazao je Gvozden, dodajući da su mu, uoči dolaska u Hag, "mnogi rekli – `pozdravite generala – to je naš heroj’".
|
Po optužnici, tada su uveliko trajala masovna streljanja srebreničkih Muslimana u rukama snaga bosanskih Srba.
Za snimak na kojem se Mladić vidi kako 16. jula 1995. preko telefona – tokom susreta sa srpskim emigrantima iz Kanade na beogradskoj Vojno-medicinskoj akademiji – podređenima na ratištu izdaje uputstvo da nastave "punom parom", svedok je sugerisao da ne prikazuje "komandovanje" nego "komunikaciju".
"Zaključio sam da on želi šarmantno da prikaže kako, eto, komandant Glavnog štaba može da komunicira sa svojima. Možda je bio razgovor i s kolegom u susednoj sobi … Dakle, možda malo i EPP-a … Pošto je to lep čovek, šarmantan čovek, žene su ga obožavale, pa mu je to tako nekako dobro i došlo", rekao je Gvozen o tom snimku.
Svedok je tvrdio da je imao uvid u mnoga Mladićeva naređenja i da se ni u jednom nije moglo ni naslutiti bilo šta što bi odstupalo od vojnih propisa i međunarodnih konvencija.
General Mladić optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida; terorisanje civila u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
