Kulturno-sportska zajednica Srba u Salcburgu je proslavila dve i po decenije od osnivanja, prigodnim programom pod nazivom “25 godina sa vama”, koji je sam po sebi govorio o velikom značaju i radu ovog društva u Mocartovom gradu. Akademija tim povodom je održana u prelepom izložbenom prostoru nedaleko od centra Salcburga.
Program su vodili Aleksandra Vukić i Đorđe Radmanovac, mladi članovi KSZS, koji su stasali u ovom udruženju i u njemu naučili odakle potiču. Okupljanje dece i mladih, čuvanje korena svog zavičaja kroz pesmu, igru i reč srpsku, zatim druženje i učešće na zajedničkim manifestacijama pod pokroviteljstvom krovnih saveza u Austriji, obeležja su rada pregalaca ovog udruženje na čelu sa predsednikom Nenadom Šulejićem.
Za postignute rezultate u prethodnih 25 godina zaslužni su pre svega članovi, potom rukovodioci sekcija i na kraju rukovodstvo udruženja. Osvajane su nagrade, širen je krug poznanstva, stvarana su nova prijateljstva. Kao najveći uspeh svih proteklih godina u KSZS ističu da je kroz sekcije društva prošao veliki broj dece i omladine. Svako je od njih naučio nešto lepo o domovini i poneo sa sobom dragoceno znanje. Dobrom saradnjom i učešćem na skupovima u organizaciji grada Salcburga, KSZS je na najbolji način prikazao i dočarao bogatu srpsku tradiciju i kulturu. To su činili kroz lepotu srpske nošnje, igre i pesme.
U granicama svojih mogućnosti, udruženje se priključivalo humanitarnim akcijama, a kao dosledni vernici, finansijski su pomagali izgradnju pravoslavnih hramova u Salcburgu i Salfeldenu.
Zajedništvo
Nenad Šulejić svih ovih godina predvodi KSZS i neko je kome najviše pripada zahvalnost za postojanje i rad udruženja.
– Zajedno se već 25 godina radujemo svakom nastupu naše dece, svakoj osvojenoj nagradi, diplomi ili priznanju. Mnogo puta su potekle i suze radosnice što samo govori o tome sa koliko emocija i ljubavi smo posvećeni onome čime se bavimo. Svaka nova sezona bila je izazov, a ujedno nam je davala snagu da budemo još bolji i istrajniji. Putem javnih nastupa u gradu i pokrajini trudili smo se da uspešno prikažemo lepotu naše igre, pesme i narodne nošnje. Za sve ove godine provedene zajedno nismo postali samo poznanici i prijatelji, već više od toga. Postali smo jedna velika porodica. Posebno mislim na tu našu decu i omladinu sa kojom odrastamo svih ovih godina i gledamo ih kako stasavaju u prave ljude – istakao je prvi čovek Kulturno-sportske zajednice Srba iz Salcburga.
Šulejić je naveo da je sve ovo što je radio prethodnih 25 godina, radio s ljubavlju prema članovima društva i našoj matici, a sve u interesu promocije srpstva na ovim prostorima.
– Naravno da smo zajedno to radili, jer bez vas to ne bi bilo moguće. U prethodnih 25 godina jedino smo društvo u Austriji koje je učestvovalo na svim manifestacijama pod pokroviteljstvom krovnih saveza Srba. Ponosan sam na sve nas i na sve što smo zajedno postigli. Hvala vam svima od srca na tome – poručio je Šulejić.
On je zatim na binu pozvao Veru Vukićević, generalnu konzulku Srbije u Mocartovom gradu.
– Čestitam vam od srca, pre svega na odlično organizovanoj proslavi. U ime našeg konzulata i iskustva mojih prethodnih kolega mogu da kažem da ste bili odlični saradnici. Činjenica da ste koristili fondove i saradnju sa Republikom Srbijom znak je naše saradnje. Želim vam ne samo 25, nego još 125 godina rada. Vrata našeg konzulata su vam uvek otvorena. Samo napred, sve najbolje – poručila je Vera Vukićević.
Zahvalnice i priznanja
Aleksandar Stanković, predsednik Austrijskog saveza srpskog folklora, istakao je da Kulturno-sportska zajednica Srba sa ljubavlju čuva našu tradiciju i kulturu.
– Čuo sam koja su sva društva nastala iz KSZS i to morate da shvatite kao prirodan proces. Prirodno je da deca napuste porodicu. Veliki ste i odlično radite. Čestitam na velikom jubileju u ime ASSF – kazao je Stanković.
Vesna Mitić je u ime udruženja Kraljevina Srbija pročitala pozdravno pismo prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, a obratili su se i drugi gosti.
Program su ulepšali članovi Akademskog ansambla iz Beča sa solistkinjom Milanom Prodanović, kao i poznati ansambl Danica na čelu sa Zoranom Šijakovićem. Zaslužnim članovima i gostima dodeljene su posebne zahvalnice i priznanja, a nije izostala ni rođendanska torta.
Pokrovitelj akademije bilo je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, odnosno Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
Uvek ću biti vaš prijatelj
Bernard Auinger, gradonačelnik Salcburga, dugo poznaje rad i dostignuća našeg kluba. Još dok je bio zadužen za oblast kulture, a potom kao i zamenik gradonačelnika, uspešno je sarađivao sa KSZS. Ponosan je na taj period i sada kada je prvi čovek jednog od najlepših gradova na planeti.
– Poznajemo se već dugo i ono što je najvažnije, osim što ste dobro integrisani u naše društvo, jeste da gajite običaje i tradiciju vašeg naroda. Još jednom naglašavam da mi je drago što ste deo Salcburga i što uspešno sarađujemo. U svoje lično ime i u ime grada čestitam vam veliki datum, zapravo vaš rođendan i želim vam sve najbolje. Verujem i da ćete proslaviti još puno jubileja i kada ne budem više gradonačelnik ostaću vaš prijatelj – poručio je Auinger, na šta je nagrađen gromoglasnim aplauzom.
Brojne ugledne zvanice
Proslavi jubileja KZSZ prisustvovali su brojni ugledni gosti: protojerej stavrofor Dragan Erić, nastojatelj hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Salcburgu, prezviter Dragan Budak, sveštenik hrama Sabora Srba Svetih u Salfeldenu, Vera Vukićević, generalna konzulka Republike Srbije u Salcburgu, Bernard Auinger, gradonačelnik Salcburga, Peter Eder, predsednik Radničke komore grada Salcburga, Tobijas Hinterser, zamenik direktora Radničke komore, Đuja Bećirević, članica UO Radničke komore, Mladen Filipović, direktor Predsedništva Republike Srpske u Austriji i predsednik Saveza Srba u Austriji, Nemanja Joksimović, ministar savetnik u Ambasadi Srbije, i Batrić Brajović, savetnik u Ambasadi Srbije, Aleksandar Stanković, predsednik Austrijskog saveza srpskog folklora, Vesna Mitić, ispred Udruženja Kraljevina Srbija, Milan Vidović, predsednik Srpskog centra u Beču, Aleksandar Matić, član UO Saveza Srba u Austriji, Monika Radulović, učiteljica Škole ćirilice u Salcburgu, i Snežana Jović, predstavnica Crkvenog hora u Salcburgu.
Ambasadori matice
Mladen Filipović je zahvalio domaćinima u ime Republike Srpske, istakavši da mu je čast što je na proslavi jubileja. On se prvo na srpskom, a zatim nemačkom jeziku obratio prisutnima:
– Dugo se poznajemo, mislim da sam ispratio nekoliko generacija folkloraša i raznih aktivnosti, ali najvažnije je što naša zajednica ovde u Salcburgu neguje srpsku tradiciju, kulturu, jezik i pismo. Posebno je bitno što su se naši mladi ovde dobro integrisali, uspešni su u svom poslu, ali je još bitnije što nisu zaboravili odakle su. Imaju čvrste korene i u Srbiji i Republici Srpskoj, pričaju tečno srpski jezik, razumeju se sa bakama i dekama, mogu sve to da podele sa svojim vršnjacima ovde. Svi ste vi naši ambasadori u Austriji i to ne smemo da zaboravimo. Značajno je što naša zajednica ovde ima podršku grada i Radničke komore i to je dokaz koliko smo integrisani – poručio je Filipović, uz želje da se nastavi saradnja između srpske zajednice i svih gradskih i pokrajinskih institucija.
Obogatili ste Salcburg
Peter Eder, predsednik Radničke komore Salcburga, još jednom je dokazao da je prijatelj Kulturno-sportske zajednice Srba.
– Dobro veče, dobro došli, drago mi je da sam sa vama i želim svima lep provod – oglasio se sa bine prvo na srpskom jeziku i izazvao buran aplauz, pa zatim nastavio na nemačkom.
– U ime cele Radničke komore želim da vam čestitam na velikom jubileju. Vi ste odličan primer kako se treba integrisati u naše društvo. Uveren sam da će i u sledećih 25 u vašem udruženju stasati brojni uspešni ljudi čime ćete doprinositi i uspehu našeg celog društva. Vaši običaji i jezik su deo bogatstva svih nas i drago mi je što imamo odličnu saradnju.
Ne zaboravi odakle potičeš!
Đorđe Radmanovac je na početku akademije pročitao tekst “Imate li vi odgovor?”.
“Ovde, na mestu gde sam pronašao drugi dom, ponovo tražim odgovore na mnoga pitanja. Osećam se dobro i uglavnom odgovaram pozitivno kad me nešto pitaju, čak i kad nije baš tako. Smejem se i šalim se! Ali kad se duboko zamislim onda se zapitam: Šta ja radim ovde? Gde sam i kome pripadam? Da li uopšte postoji odgovor? Koliko ću još ovde da ostanem ili kuda ću posle?
Da, bilo je to davno. Put ka boljem životu – tada stvarno ka boljem životu. Iza mene su ostali najtopliji zraci sunca na svetu, čak i oblaci na nebu tamo ocrtavaju drugačije prizore. Tamo je moj rodni kraj, moji koreni, moji dedovi… Jedino mesto gde mogu da kažem da sam kod svoje kuće! Predivan pogled na livade, šljivike, oranice i vinograde. Miris svežeg pokošenog sena, žubor seoskog potoka ili buđenje petlom ranoraniocem… To je moja domovina. Sve je to još duboko u mom srcu, i ne daje mi mira. Ali to je i mesto gde se moje srce podelilo! Duša žudi da ponovo doživi ta osećanja, ali sa druge strane, odavde, vas dozivaju glasovi vaših najmilijih, vaših prijatelja, vaše dece, a polako i unučadi… Ovaj nekad nepoznati svet postao je sada moj. Bilo mi je potrebno mnogo snage da se prilagodim, ali i posle dugo godina još nisam potpuno siguran gde pripadam: ovde ili tamo? Sećamo se i još pamtimo tada suzama izgovorene reči naših majki i očeva ili baka i deka kada smo odlazili: ‘Želim ti sreću, sine, na svakom tvom putu, ali nikada ne zaboravi odakle potičeš.’ Kako da te reči pravilno shvatim? Kako da to razumem i kako da to prihvatim? Da li sam ovde ili ipak tamo? Imate li vi odgovor?”
