Situacija u Srbiji je već kritična. U kovid bolnici u Batajnici, prema rečima direktorke ove ustanove dr Tatjane Adžić Vukičević, broj pacijenata na intenzivnoj nezi se naglo povećava.
– Broj hospitalizovanih na intenzivnoj nezi jutros je 60, a pre mesec dana bilo ih je pet puta manje. Intubiranih je sada osam puta više nego 1. avgusta – navela je dr Adžić Vukičevićeva.
Ona je izrazila zabrinutost jer ako se ovako nastavi, za sedam do 10 dana biće ispunjeni svi kreveti u bolnici.
– Moraćemo da neku od poluintenzivnih jedinica osposobimo za intenzivno lečenja – dodala je dr Adžić Vukičević i kazala da se u više od 90 odsto sučajeva radi o nevakcinisanim ljudima.
Ona je objasnila da su kliničke slike obolelih od korone sad mnogo teže i drastičnije i da su bez uvida u medicinsku dokumentaciju i laboratorijske nalaze vidljive golim okom.
– Najviše ima pacijenta između 20 i 30 godina, pa onda dolazi kategorija mlađih muškaraca između 40 i 50 godina i na kraju između 30 i 40 godina – rekla je ona i dodala da su u više od 80 odsto slučajeva muškarci, dok su 20 odsto žene.
Doktorka Adžić Vukičević je pojasnila da od pridruženih bolesti najviše pacijenata ima koji već pate od arterijske hipertenzije, dijabetesa, maligniteta, reumatoloških problema i gojaznosti.
Veliki problem je, prema njenim rečima, taj što se u ovom talasu ljudi ne javljaju lekarima na vreme, provedu kod kuće duže od deset dana, i na lečenje dođu kasno.
– Delta soj je očito virulentniji, prijemčiviji više za pluća, a kako po svojoj prirodi ovo nije samo bolest pluća, nego jedno multiorgansko zatajivanje različitih organa, time je klinička slika znatno teža – rekla je Adžić Vukičević.
Ona je kazala da su na lečenju i dve trudnice, ali nisu životno ugroženi. Među preminulima ima i nevakcinisanih zdravstvenih radnika
– Poslednjih sedam dana imali smo preminule mlade ljude 1979, 1978. čak i 1972. godište – precizirala je dr Adžić Vukičević i naglasila da u ovom trenutku nema drugo leka “osim da se vakcinišemo” kako bismo sačuvali sebe i druge.
– Za to je poslednji trenutak. Škole počinju da rade, fakulteti, vraćaju se ljudi sa odmora, ne vidim da se išta loše ikome desilo od nas koji smo se vakcinisali – poručila je direktorka kovid bolnice u Batajnici.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je da situacija u Tutinu i Novom Pazaru alarmantna i da su u tim gradovima hitno potrebne nove mere kako se ne bi ponovio katastrofalni scenario.
– Što pre da se poveća broj vakcinisanih u Tutinu, da se 100 odsto poveća inspekcija i kontrola nad lokalima, okupljanjima, noćnim klubovima, u školama, da se povećaju dežurstva minimum 50 odsto i da se ne mešaju učenici. Nadam se da će Krizni štab to i prihvatiti – istakao je Đerlek.
U Tutinu je, prema Đerlekovim rečima, u julu bilo sedam novoobolelih, a u avgustu 536. U Novom Pazaru je u julu bilo osam, a u avgustu 888, a glavni razlozi povećanja broja obolelih je prema Đerlekovim rečima, slab odziv na vakcinaciju, letovanja, nepoštovanja mera i masovna okupljanja.
Afrički soj gori od delte
U Južnoafričkoj Republici je otkriven novi soj virusa korone kome su na tamošnjem Institutu za zarazne bolesti dali oznaku C.1.2
i procenu da bi mogao da bude višestruko zarazniji od svih prethodnih. Brzo se širi i lako će stići do Evrope i Srbije. Novi soj je odmakao u mutaciji u odnosu na originalni virus koji je otkriven u Vuhanu, opasniji je od delte, a epidemiologe posebno brine podatak da je otporan na vakcine.
S maskom u klupu
Epidemiolog Predrag Kon izjavio je, govoreći o skorom početku školske godine, da deca moraju da nose maske prilikom ulaska u školu sve dok dođu u svoje klupe, ali i u momentima kad pričaju u razredu.
– U klupi, sve dok pričaju sa drugarima, takođe nose maske. Onog momenta kad čas počne i dete ćuti, može da skine masku i odloži je. Kad ga prozovu da odgovara ili kad želi da priča s nekim, tada mora da stavi masku – rekao je Kon.
Prema njegovom objašnjenju, kad su đaci na školskom odmoru, na otvorenom, u dvorištu, mogu da budu bez maske, ali moraju da vode računa da nisu zbijeni.
On je rekao da sa đacima pogotovo nižih razreda neće biti problema, čak će oni upozoravati druge, ali će ih, uslovno rečeno, biti kad se stvori atmosfera “ajde skini više tu masku” kod srednjoškolaca.
