Poštujući sve propisane mere donete od početka pandemije, Srpsko-nemačka zajednica Berlin ipak nije posustala u nameri da održi poluvekovnu tradiciju ovog berlinskog kluba. Uprava kluba je osvežena novim članovima.
Za novog predsednika izabran je Branislav Delač, a njegov prethodnik Miladin Gavrilović, sada je potpredsednik. Uz njih dvojicu Upravni odbor čine i Andrea Žugaj, sekretarica, Daniela Bugarski, blagajnica, Stefan Jovanović, koordinator. U Nadzornom odboru su Biljana Žugaj-Dinov, Jasna Gunes i Zvonko Stojanov.
Omasoviti folklorni ansambl
Primopredaja predsedničke dužnosti protekla je u prijateljskoj atmosferi, što potvrđuje pozitivna energija koju je na Delača prenela stara postava upravnog odbora.
– Za ovo, relativno kratko vreme koliko sam ovde, vrlo dobro sam upoznao rad kluba, na čemu posebno treba da zahvalim dosadašnjem predsedniku Miladinu Gavriloviću, koji mi je posebno pokazao kako se organizuju pojedine aktivnosti. On će biti glavni savetnik društva, ali će konačno donošenje važnih odluka ipak prepustiti nama mlađim članovima upravnog odbora. Tako, imamo sve uslove da održimo funkcionisanje društva na visokom nivou – kaže novi predsednik SNZ Berlin.
Branislav Delač, nije tako dugo u Berlinu, i za kratko vreme uspeo je da pređe na bolji posao, oženi se i postane otac sinu Pavlu. Krupnim koracima osim u privatnom i poslovnom životu, krenuo je sa radom i u Srpsko-nemačkoj zajednici.
– Kada sam pre tri godine došao u Berlin, preko interneta sam saznao da postoji ovaj klub, i ono što me je fasciniralo je zajednica ljudi koji su se okupili da neguju srpsku tradiciju. Meni se sve to mnogo dopalo i bez razmišljanja sam se učlanio u klub i uključio u njegove aktivnosti. Korak po korak, saznavao sam kako sve to funkcioniše, i, sada već stari poznanici, iz uprave kluba, odlučili su da me izaberu za predsednika – priča Delač.
Pored poslovnog, menadžerskog iskustva, on nije mogao da se pohvali dosadašnjim društvenim angažovanjem:
– Nemam previše iskustva kada je u pitanju rukovođenje nekim društvom, mada sam vodio rukometni klub i bio šop-menadžer u lancu maloprodajnih objekata. Što se folklora tiče, tu baš nemam iskustva, ali sam veoma motivisan da doprinesem omasovljenju mlađih folklornih ansambala, u čemu će mi odličan tim saradnika svesrdno pomagati. To su uglavnom članovi koji su godinama u klubu, koji su sposobni i hoće da rade. Zajednička nam je želja da ove naše prostorije postanu mesto gde će se ljudi iz Srbije, pa i sa kompletnog Balkana, okupljati i osećati kao kod kuće.
Predah i podrška
Dosadašnji predsednik Miladin Gavrilović ne krije zadovoljstvo što će zajednicu voditi mladi i odgovorni ljudi, ali i što će konačno moći malo da odahne od rukovodećih obaveza. Prezadovoljan je vitalnošću kluba u najtežim vremenima, i veruje da je novi predsednik sposoban da delatnosti kluba održi na visokom nivou, ali i da ga učini i prijemčivijim, mlađim generacijama.
– Dobio sam novu funkciju u Srpsko-nemačkoj zajednici, ostao sam u upravnom odboru kako bih mladim članovima pomogao iskustvom i savetima. Biću tu još nekoliko meseci, posle čega će, nadam se, oni moći sami da se snalaze u vođenju društva. Bio bih zadovoljan kada bi se posle toga našao još neki mlađi čovek koji će doći na mesto potpredsednika umesto mene. Godinama sam član kluba, nekoliko godina sam dobrovoljno vodio klub, pored redovnog osmočasovnog posla u firmi gde sam zaposlen, i pored svog privatnog posla koji obavljam nakon svog radnog vremena. Želja mi je da se oni zauzmu i stabilizuju redovne aktivnosti SNZ, posle dugih meseci strogih pandemijskih mera. Veoma je važno da nastavimo česta okupljanja i druženja, kako bi se naša srpska tradicija održala i ovde u dijaspori.
Pomoć zemljacima
– Što se dalje strategije razvoja kluba tiče, u centru pažnje je da Srpsko-nemačka zajednica bude i informativni centar za naše ljude, pogotovo za one koji su od skoro tu. Postoje informacije koje su važne svima koji su tek došli u novu sredinu, koje su im neophodne za snalaženje i “bezbolnu” integraciju. Kada se dođe u Berlin, odmah se postavljaju pitanja: Kako prijaviti novu adresu, kako zameniti vozačku dozvolu, na koje zakone treba posebno obratiti pažnju i drugo. Želimo da ljudi koji dođu imaju kome da se obrate, a mi u SNZ ćemo im vrlo rado izaći u susret. – istakao je Branislav Delač.
Uređenje prostorije, puna kasa
O izazovima koje je imao tokom intenzivnog angažovanja Gavrilović navodi da nije lako voditi klub.
– Uvek je trebalo uskladiti različite ideje i nalaziti rešenja koja će biti svima prihvatljiva. Kada smo preuzeli klub preuzeli, bio je bez prostorija i u velikom minusu. U međuvremenu uspeli smo da obezbedimo nove prostorije, u potpunosti ih renoviramo. Evo nedavno smo i sanitarne prostorije potpuno dovršili. Finansijski smo oporavljeni, tako da sam novom predsedniku predao punu kasu i nadam se da će oni to lepo nadograđivati. Naručili smo i četiri kompleta novih nošnji za folklorne ansamble, koji će doći iz Srbije, što je bio moj poslednji veći predsednički poduhvat, na kojem još radim. Verujem da će više novih mladih ljudi doneti i nove ideje, što je važno da se Srpsko-nemačkoj zajednici obezbedi budućnost – naglasio je Miladin Gavrilović, zadovoljan što su njegovi višegodišnji trud i vreme doneli dobre rezultate.
Probe do letnjeg raspusta
Stefan Jovanović, dosadašnji koreograf, a sada i koordinator SNZ, sumira aktivnosti društva pod vanrednim okolnostima tokom pandemije:
– Pokušavali smo najpre da održimo aktivnosti folklornih ansambala u manjem obimu, uprkos pandemiji, ali smo ipak morali da se prilagodimo propisanom lokdaunu. Posle toliko vremena, nije lako ponovo okupiti našu omladinu. Problemi sa koronom traju već godinu i po dana. Nedavno smo posle duže pauze ponovo imali probu, deca su se oduševljeno odazvala, ali je primetno da je mnogima potrebno podsećanje na pravilno izvođenje koreografija. U zaostatku smo i sa kondicijom. Imamo još nekoliko proba do letnjeg raspusta i deca su izuzetno zainteresovana. Imamo velike planove po okončanju pandemije, sada imamo i novu upravu, sa mlađim ljudima i novim idejama. Želimo da budemo otvoreni za sve naše ljude koji žele da se druže, učestvuju u očuvanju srpskog jezika i tradicije ili im treba neka bitna informacija. Nastojaćemo da budemo dobri domaćini i dobra kuća – optimista je Jovanović.
