Ima u takovsko-rudničkom kraju i mnogo čuvenijih hrastova od lužnjaka u selu Lunjevica koji već vekovima živi tek na puškomet-dva daleko od centra Gornjeg Milanovca.
Ima u takovsko-rudničkom kraju i u Srbiji i drugih važnih hrastova, ali hrast u selu Lunjevica koji već vekovima živi u dvorištu poznate milanovačke familije Trifunović je toliko gorostasan da je njegove dimenzije i grandioznost nemoguće dočarati fotografijama. Jednostavno, kaže književnik Miloš Kapetanović, meštanin, kada se čovek nađe pred njim, ili pod njegovim granama, jednostavno zanemi od prizora.
Pamti i Nemanjiće
– Prema priči starijih seljana, znamo da je još 1927. na hrastu postavljena tabla na kojoj je pisalo da je u to vreme njegova starost bila procenjena na sedam i po vekova. Ako je to tačno, a nemam razloga da sumnjam, onda je jasno da je ovaj lunjevački orijaš među hrastovima stariji od Kosovskog boja, da je upamtio i vreme Nemanjića i da je sasvim izvesno najstarije drvo u ovom delu Srbije, odnosno, da živi duže od 800 godina. Nažalost, ta tabla iz 1927. godine sa procenom njegove starosti je posle Drugog svetskog rata nestala, a nove procene stručnjaka nisu urađene, iako je bilo potrebno – objašnjava književnik Kapetanović koji pod krošnjom viševekovnog hrasta često traži inspiraciju za svoje književno stvaralaštvo.
Za razliku od Miloša Kapetanovića, koji lunjevački hrast često stavlja među korice svojih knjiga, grupa mladih Lunjevčana, kojih je sve više u selu, čini sve da privoli državu da konačno donese odluku o stavljanju, po njihovom mišljenju, najstarijeg stabla u ovom delu Srbije, pod zaštitu države. Među mladima najaktivnija je Ana Hadžić, etnolog, koja radi u Gornjem Milanovcu, ali stalno živi na imanju svojih predaka.
Suđenja i venčanja
– Pod ovim hrastom su se naši preci, među njima i Nikola Lunjevica, finansijer i jedan od najviđenijih ljudi i Prvog i Drugog srpskog ustanka, dogovarali i rešavali brojne probleme. Oko hrasta se o Krstovdanu litijalo, ali pod njim se i venčavalo, sudilo i presuđivalo i mirilo. Pod njim su donošene i brojne istorijske odluke zbog čega i za nas, današnje generacije, hrast ima veliku važnost jer su njegovi koreni i naši koreni. Iz tih razloga želimo da hrast na kojem su već vidljiva oboljenja, bude pod zaštitom države. Do sada smo mnogo puta upućivali zahteve, kako opštinskim vlastima, tako i republičkim nadležnim službama, ali zasad bez rezultata – objašnjava Ana.
Napominje da ne odustaju od namere da se to u bliskoj budućnosti konačno i dogodi. Ana priča da svako ko prvi put vidi hrast u dvorištu porodice Trifunović zastane i nekoliko trenutaka gleda u prizor pred sobom otvorenih očiju i usta.
– Ovo je uobičajena reakcija svakog ko prvi put vidi ovog orijaša. Obim stabla na visini od jedan i po metar je 8,5 m, odmah iznad zemlje je i veći, visok je više od 40 metara, a pojedine grane su duže od 30 metara. Primećujemo da vreme čini svoje i da neke grane počinju da se suše i to je i razlog više da ga stručnjaci iz državnih institucija stručno zaštite i produže mu život na bar još nekoliko vekova jer drvo hrasta može da doživi starost i više od jednog milenijuma – ističe Ana Hadžić.
Mladice na Kneževim livadama
Najčuveniji u ovom delu zemlje svakako je hrast u Takovu pod kojim je knjaz Miloš Obrenović 1815. godine podigao Drugi srpski ustanak čime je započeto stvaranje moderne Srbije. Njega je odavno vreme srušilo, a na Kneževim livadama i dalje raste drveće izniklo iz semena Miloševog hrasta. Poznat je bio, istina, silom prilika, i hrast, seoski zapis u selu Savinac koji se našao u žiži srpske javnosti greškom projektanata, kažu, jer se našao nasred trase auto-šuta Miloš Veliki, pa je posečen.
Stanište ptica
– Drvo pokriva površinu od nekoliko ari, a njegovo stablo i krošnja su mesto gde žive brojni insekti, ptice. U vreme kada opada žir ovde se okupljaju životinje iz prirode koje se slade ovim plodovima i na taj način raznose seme starog hrasta iz kojeg niču njegovi potomci – napominje Ana Hadžić.
