Otkako se pojavilo pismo, nastala je i potreba da se određene poruke sakriju od nepoželjnih pogleda. Tada se i rodila kriptografija – nauka koja se bavi šifrovanjem i dešifrovanjem informacija da bi one sačuvale svoju tajnost.
Kako se ona u početku uglavnom koristila zarad čuvanja vojnih tajni, tako je i jedan od prvih kriptografa i sam Julije Cezar, koji je svojim vojskovođama slao šifrovane poruke. Tako bi i naš Stefan zbog svog umeća kroz istoriju verovatno bio vrstan vojskovođa, a razbijanje Enigme (nemačke mašine koja je šifrovala poruke tokom Drugog svetskog rata) za njega bi bilo mačji kašalj.
– Kriptografija je svuda i svakog dana nas čuva iz senke. Ukoliko ste danas proverili elektronsku poštu, surfovali internetom, obavili telefonski poziv ili pak glasali, koristili ste usluge koje vam kriptografija pruža. Generalno, kriptografija se pojavljuje gde god je potrebna neka zaštita ili razmena podataka, drugim rečima – sigurna komunikacija. Svi mi imamo nešto da sakrijemo i ovakva nauka će uvek biti neophodna. Znanje možda jeste moć, ali vam malo znači bez kriptografije – objašnjava Stefan.
Svi smo čuli za Da Vinčijev kod, ali Stefan objašnjava da je kriptografija mnogo složenija nauka.
– U Da Vinčijevom kodu koriste se primitivni mehanizmi. Danas je to rigorozna nauka koja se bavi strogim matematičkim modelovanjem, kao i algoritmima zaštite i poboljšanja komunikacije, gde se sve može sa preciznošću ispitati. Danas je to deo matematike i računarskih nauka i uglavnom treba mnogo znanja da bi se shvatilo kako sve to zaista funkcioniše – dodaje.
Stefan je osvojio prvo mesto na svetskom takmičenju za svoj naučni rad gde je osmislio kako da se bezbedno šalju poruke preko interneta i telefona, ali ne može da nam otkrije svoju kriptografsku tajnu.
– Ne smem da otkrivam sadržaj radova, ali mogu da kažem da su se odnosili na nove pristupe pravljenja i testiranja nekih kriptografskih sistema – kratko je rekao.
Stefanu je želja da, nakon što završi srednje školu u Srbiji, obrazovanje nastavi na nekom od prestižnih univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama. On se već dve godine zaredom vraća sa zlatnom medaljom s Međunarodne konferencije mladih naučnika, ali država nema sluha za njegov talenat.
– Primam stipendiju Računarske gimnazije u Beogradu, čiji sam učenik druge godine. Nemam prava da apliciram za stipendiju grada Beograda zbog samog pohađanja privatne škole. Nijedan učenik privatne škole, bio stipendista ili ne, trenutno nema prava da prima novčanu pomoć od države uprkos svim svojim postignutim uspesima, unutar i izvan zemlje – priča mladi kriptograf.
