Po rezultatima Studije mogućnosti unapređenja nastave i učenja srpskog kao nematernjeg jezika u osnovnim školama u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, uglavnom se radi o učenicima koji su svoje znanje srpskog stekli van nastave, u neposrednom kontaktu s pripadnicima većinskog naroda, ili kroz praćenje medija.
Takođe je navedeno da je potrebno da se učenicima obezbede novi udžbenici, a nastavnicima za taj predmet odgovarajući seminari i obuka.
Koordinatorka studije Nataša Bošković rekla je na skupu u Palati Srbija da je studija rađena od februara do jula ove godine u 16 škola u tri opštine na jugu Srbije, među učenicima odeljenja četvrtog i osmog razreda, gde se srpski uči kao nematernji jezik.
Predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Zoran Stanković rekao je da su rezultati studije veoma važni i da je sada potrebno da svi državni organi, lokalna samouprava i zainteresovani donatori učine sve da se obezbede sredstva za sprovođenje preporuka iz te studije.
Ministar prosvete Srđan Verbić rekao je da njegovo ministarstvo želi da visoko – fakultetsko – obrazovanje bude dostupno svima, a to nije moguće bez poznavanja srpskog jezika.
"Strateški je važno da svi građani Srbije govore srpski jezik da bi mogli da se školuju i nakon toga zaposle", rekao je Verbić i dodao da to nije političko, već ekonomsko pitanje.
On je ocenio da je studija presedan koja dokazuje da "smo sazreli kao društvo".
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je rekao da srpsko zakonodavstvo ima "hvala vredne" odredbe za zaštitu manjinskih prava, ali je veoma važno da se te odredbe i sprovedu.
Devenport je rekao da je od izuzetne važnosti da Albanci s juga Srbije uče srpski, ali bi bilo od velikog značaja i da Srbi nauče albanski jezik, zbog lakšeg suživota i rada u multietničkim sredinama.
