Kako penzionerima i nije teško da pronađu slobodno vreme, Jasna i Vitomir Milenković, Dara Vukosavić, Anica Hunjadi i Zorica Dimitrijević krenuli do parka Bit Šomon u 19. pariskom arondismanu, petog po veličini u Parizu, a interesantnog po mnogo čemu.
Slučajno su naišli na nekoliko pakistanskih devojaka koje su bile pratnja mladi koja se venčala tog dana.
– Zainteresovasmo se, upitasmo odakle su, ko su, a one odmah uzvratiše: “Odakle ste vi, koje ste nacionalnosti?” “Srbi”, bio je naš istovremen jednoglasni odgovor. U tom trenutku mlada je radosno podvrisnula i zamolila nas da se slikamo zajedno kako bi ih sreća pratila u životu. I slikali smo se, svima lepa uspomena, a Pakistanke srećne produžile – referiše kvintet Srba šetača.
Inače, istorija parka je vrlo interesnatna.
Danas se mnogo travnjaka, stabala, jezero, slapovi, prostiru na 24,7 hektara i to na mestu kamenoloma iz 19. veka. Nekad, od 13. veka do 1760. godine, na tom mestu su izlagali tela obešenih zločinaca posle pogubljena. Posle je tu bila deponija smeća, potom mesto za sećenje, konjskih leševa ubacivanih u kanalizaciju. Onda je otvoren kamenolom u kom su kopani gips i krečnjak za izgradnju zgrada u Parizu, a otpreman je i u SAD. Kad je kamenolom “presušio”, postavljena je železnička pruga za dovoz automobila. Brdovito tlo parka nastalo je nabacivanjem zemlje koja je izbacivana i donošena tokom izgradnje pariskih metro tunela. Potom sledi period kad grad Pariz upošljava hiljadu radnika da prepravljaju pejzaž, pa su sadili beskrajne nizove stabala, grmova, svakojako cveće, na vrh rta, uzvišenja od 50 metara, projektovan je minijaturni rimski hram. Park je zvanično otvoren 1. aprila 1867. godine.
