Marina Felk (50), mlekarka iz Kalačija, ispričala je šta joj se dogodilo: "Jedno rano jutro, kao i obično, muzla sam krave i samo sam zaspala".
– Ne sećam se ničega osim da sam se probudila u bolnici, medicinska sestra mi se nasmešila i rekla mi: "Dobro nam došla nazad, uspavana lepotice. Napokon si se probudila". Čega se još sećam? Ničega. Spavala sam dva dana i dve noći. Žene koje su bile sa mnom u bolničkoj sobi kažu da sam nekoliko puta htela da ustanem govoreći da hitno moram da pomuzem krave.
Slično je prošao i Aleksej Gom (30) koji je u Kalači, udaljen 400 kilometara od glavnog grada Kazahstana – Astane, došao da poseti taštu.
– Stigao sam sa ženom u posetu. Ujutru sam hteo da završim posao, upalio laptop, otvorio materijale koje je trebalo da pročitam i to je bilo to. Odjednom, kao da je neko pritisnuo dugme kojim me isključio – priča Aleksej.
– Probudio sam se u bolnici, a pored mene su bile žena i tašta. Doktori nisu pronašli ništa neobično iako su sproveli niz testova. Spavao sam više od 30 sati. To mi se nikad ranije nije dogodilo – objašnjava Aleksej.
Ovakve priče uobičajene su u Kalačiju i obližnjem, skoro pa napuštenom rudarskom gradu Krasnogorsku. Neki stanovnici tih mesta čak drže spakovane stvari u slučaju da zaspu pa da ih odvezu u bolnicu. Neobično je i što u nekim porodicama članovi svako malo padaju u dug san, dok su druge porodice otporne na ovaj fenomen.
Ljubov Belkova prodavala je odeću na lokalnoj pijaci kad se samo srušila i zaspala. Žena koja je radila za susednom tezgom zaspala je na identičan način dva meseca kasnije. Onda je opet došao red na Ljubov, a sledećih nedelja svih pet žena koje rade na pijaci na isti način je zaspalo. Ista sudbina pogodila je čuvara na pijaci, a penzionerka Belkova izračunala je da je zaspala čak sedam puta, njena ćerka dvaput, a 15-godišnja unuka jednom.
Prvi talas neobjašnjive bolesti spavanja pojavio se u martu 2013. godine, novi je usledio u maju iste godine, a sledeći su zabeleženi za Novu godinu, početkom februara i u maju ove godine. Poslednji i najteži slučaj dogodio se u septembru ove godine, prvog dana škole. Osmoro dece iz jednog razreda neobjašnjivo je zaspalo na jednom času.
Svaki šesti stanovnik Kalačija, sela od oko 600 stanovnika, bio je bar jednom smešten u bolnici zbog ovog fenomena.
Lekari su poremećaj prvo povezivali sa votkom lošeg kvaliteta koja se proizvodi i konzumira u ruralnim krajevima Kazahstana, ali ni jedna od žena s pijace ne konzumira alkohol. Grupe kazahstanskih i ruskih naučnika, virologa, radiologa i toksikologa posetili su selo i obavili mnoga merenja, ali za sada nemaju logično objašnjenje za "bolest spavanja".
Neke teorije uzrok problema vide u obližnjem rudniku uranijuma koji ne radi već dve decenije. Za vreme SSSR-a u ovaj deo Kazahstana bio je zabranjen za strance zbog važnosti rudnika, a njegovim zatvaranjem propao je i grad Krasnogorsk u kojem danas živi tek stotinak od nekadašnjih 6.300 stanovnika.
Međutim, lokalno stanovništvo i lekari ne smatraju da je problem u radijaciji.
"Radili smo u rudniku decenijama i niko nikada nije zaspao na poslu – kaže jedan od bivših rudara.
Takođe, pospanost nije simptom povećane izloženosti radijaciji, a merenja izvršena u Kalačiju pokazuju dozvoljenih 16 mikrorendgena. Nezavisna analiza vode, tla i biljnih uzoraka iz Kalačija nije pronašla ništa neobično.
Neki stručnjaci krivca vide u radonu – radioaktivnom, plemenitom gasu koji je uobičajen u rudnicima uranijuma. U okolini Kalačija pronađena je povećana koncentracija ovog gasa, ali do sada nije zabeleženo da radon ima anestetičko delovanje.
