Ako je to istina, onda je logično da je broj dinosaurusa ograničen pa tako i količina nafte koju rabimo. Oni koji se bave ovom problematikom kažu da su zalihe sve manje, pa to, osim što podiže cenu ovoj dragocenoj rudi, izaziva i blagu paniku, jer, nestankom nafte, mnogo toga bi se u organizaciji života naše civilizacije promenilo.
S druge strane, postoji značajan broj naučnika koji tvrde da je problem oko zaliha nafte čista laž koju su fabrikovali veliki moćnici, a sve u cilju održanja i kontrole moći i bogatstva. I to ne samo ličnog bogatstva već i moći čitavih država. Naime, teorija o ograničenoj količini nafte pada u vodu ako bi se pretpostavilo da je istinita pretpostavka nekih naučnika da nafta nije fosilnog porekla, već da potiče iz Zemljinog jezgra.
Neuspešni eksperimenti
Jedno od pitanja koje pristalice ove hrabre teorije postavljaju jeste kako su organizmi od kojih je nafta nastala uspeli da stignu toliko duboko u utrobu zemlje. I drugo, kako do sada nije uspeo nijedan eksperiment kojim je pokušano da se stvori nafta iz biljne ili životinjske materije.
Najdalje u ovoj teoriji su otišli Rusi, koji su, navodno, dokazali da se ovo gorivo nalazi u samom središtu naše planete. Utvrdili su da su se, milionima godina, tokom razdvajanja Zemljine površine i tektonskog preslaganja, pojavile pukotine i kanali, kojima je nafta krenula prema površini.
Dakle, po ovoj teoriji, nafte ima svugde. Ona ne nestaje i ne presušuje, samo joj, kako kažu, u slučaju kada se prebrzo eksploatiše, treba vremena da nadođe. Po ovome, nafta, ali i plin, su obnovljivi izvori, pa kada bi se to tretiralo na taj način, njihova vrednost bi značajno opala, a sa njom i moć država koje danas vladaju svetom.
