Zašto ljudi zevaju?
Ako čitamo o zevanju, ili samo pomislimo na njega, najverovatnije će to dovesti do toga da nam se prizeva. (Da li ste upravo krenuli da zevate?) Možete čak i da se "zarazite" zevanjem od drugih ljudi, ali i životinja.
A kakvoj svrsi zevanje služi? Ideja ima pregršt, ali nijedna ne uspeva da izdrži naučno ispitivanje. Jedna ideja je da zevanje pomaže da se mozak ohladi povećavajući protok krvi u vilicu, vrat i sinuse nakon čega se toplota iz nje uklanja velikim uzdisajem.
Međutim, do zevanja dolazi znatno manje tokom toplog vremena, kada vazduh slabije hladi telo. Ukratko – zevanje ne uspeva da posluži svojoj svrsi onda kada nam je najpotrebnije.
Jedna hipoteza koja još nije odbačena tvrdi sledeće: "Zevanje služi kao signal našem telu da se učvrsti – to je način da i dalje ostanemo budni i oprezni. Zevanje obično prati povećana pokretljivost ili neka fiziološka reakcija, što ukazuje na to da se upravo desio neki vid ‘buđenja’ ", napisala je Marija Konikova za list The New Yorker
Međutim, zašto je zevanje zarazno? Nedavna studija objavljena u magazinu PLos ONe sugeriše da je to način na koji pokazujemo empatiju, ali je jedna nedavno objavljena studija zaključila suprotno.
Duhovi
Čak 48 odsto Amerikanaca zapravo veruje da duhovi postoje, sudeći po anketi koju je sprovela medijska kuća CBS. Pritom, petina ispitanih je izjavila da su osetili prisustvo duha.
Moderni naučnici se nisu preterano bavili ovom temom, ali ipak postoji nekoliko mogućih objašnjenja:
Jedno ima veze sa "infrazvukom" – zvukovima niske frekvencije koje ljudi ne mogu da čuju, koji proizvode oluje i pojedini kućni aparati. On može da dovede do vibriranja ljudskih organa i učini da osetimo nelagodu. Ove vibracije takođe mogu da utiču na vid i učine da ljudi misle da vide određene stvari.
Druga ideja jeste da promaje mogu stvoriti „hladne tačke“ za koje se misli da su signali za postojanje duhova.
Poslednja teorija tvrdi da primećivanje duhova može da bude uzrokovano trovanjem ugljen monoksida.
Deža vi
Verovatno ste već imali osećaj da, kada se nešto dešava, imate osećaj kao da proživljavate događaj iz prošlosti. Šta izaziva ovaj pomalo jeziv osećaj? Ukratko, niko nije siguran, ali postoje pojedine ideje.
Jedna studija, koja je postavila ljude unutar virtuelnog kompjuterskog sveta, daje nagoveštaj da do ovog osećaja najčešće dolazi kada se osoba susretne sa mestom koje je sličnog izgleda kao drugo mesto koje je posetila, ali ga očigledno ne prepoznaje.
– Jedan od razloga za ovaj osećaj može biti kontrast između osećaja koji imamo kada je u pitanju nešto novo i istovremenog osećaja da je nešto staro – nešto nepoznato ne bi u isto vreme trebalo da se čini poznatim, smatra kognitivni psiholog En Kliri sa Kolorado Stejt univerziteta.
Druga studija otkrila je da je ovaj osećaj takođe bio prisutan kod muškaraca koji su popili dva leka kako bi se odbranili od gripa.
Deža vi se takođe može desiti kada mozak na nepravilan način uskladišti neko sećanje, ili kada omane pri uspostavljanju osećaja poznatog.
Bigfut
U pitanju je stvorenje sa brojnim imenima – Jeti na Himalajima ili "divlji čovek" u Centralnoj Aziji – međutim, nauka zna da je u pitanju tip kriptida: vrsta životinje čije postojanje nije potvrđeno, ali su naučnici umeli da kažu da "nedostatak dokaza o postojanju nije dokaz o nepostojanju".
Mnogi spekulišu da viđenja Bigfuta uključuju velike životinje koje bi vrlo lako mogle biti pomešane sa ljudima.
Jedna nedavno sprovedena studija analizirala je DNK dlaka koje su navodno došle od velike zveri slične čoveku, a otkriveno je da su dlake pripadale "rakunima, ovcama, medvedima, psima, ljudima i drugim životinjama", ali Bigfut nije bio na tom spisku.
Placebo efekat
Sigurno znate šta je placebo efekat: Ukoliko zaista verujete da će nešto imati određeni somatski efekat (poput smanjenja bola), onda će se to i desiti. Čak i da je u pitanju mala šećerna pilula koja nema nikakavo farmakološko dejstvo. Iz ovog razloga, placebo pilule se koriste u legitimnim medicinskim studijama kako bi se dokazalo da li neki lek ima dejstvo koje nije psihološke prirode.
Ovaj efekat je znatno misteriozniji nego što bismo mogli da očekujemo – nedavna istraživanja su pokazala da do njega dolazi čak i kada se ispitanicima kaže da uzimaju šećernu pilulu. Placebo takođe radi i kada je san u pitanju. Ukoliko verujete da ste se naspavali bolje od drugih ljudi koji su spavali podjednako dugo kao i vi, najverovatnije ćete bolje izvršavati određene zadatke.
Iako su pojedine teorije pokušale da razjasne ovu misteriju, tačan način na koji se sve odvija i dalje je nepoznat nauci.
