Zevanju je nauka dosad začuđujuće malo posvećivala pažnju. Tek nedavno je francuski porodični lekar Olivije Valusinski objavio prvi priručnik o ovom pitanju, pod naslovom "Misterija zevanja u fiziologiji i bolesti", prenosi Rojters.
U toj knjizu su sadržani rezultati najnovijih istraživanja ovog zbunjujućeg i nekontrolisanog ponašanja. Knjiga prethodi Prvoj međunarodnoj konferenciji o zevanju, koja će 24. i 25. juna biti održana u Parizu.
Ono što se zasad zna je da prosečan čovek "zevne" 250.000 puta tokom života, a da embrioni u stomaku to počinju da čine između 12 i 14 nedelje trudnoće, što sugeriše da ova pojava ima važnu neurofiziološku ulogu jer, prema rečima Valusinskog, biće u začetku, teško svega 60 grama, inače ne bi trošilo energiju na zevanje.
Svi kičmenjaci zevaju?
Zevaju i ptice i ribe, u stvari gotovo svi i toplokrvni i hladnokrvni kičmenjaci. Među retke zverke koje dosad nisu „uhvaćene" u zevanju spadaju žirafe i kitovi.
Među ljudima je još uvek rasprostranjeno uverenje da se zevanjem povećava nivo kiseonika u krvi i eliminiše suvišan ugljen dioksid, ali tu teorija je nauka napustila još osamdesetih godina, otkad je studija Amerikanca Roberta Provajna pokazala da je nivo gasova u krvi potpuno isti pre i posle zevanja.
To što zevamo kad nam se spava ili nam je dosadno, navela je nedavno neke stručnjake na teoriju da se time postiže povećanje pažnje.
Ovo bi mogla da potkrepi i činjenca da zevamo kada smo gladni, iako čoveku, za razliku od lavova i drugih mesoždera, više nije potrebna povećana pažnja da bi ulovio plen.
Što se tiče padobranaca koji zevaju pred skok, i tu bi moglo da se radi o podsticanju pažnje, ali ima mišljenja i da je u pitanju suzbijanje stresa. Uočeno je, između ostalog, da pacovi u kavezu izloženi stresnim stimulansima, zevaju češće nego obično.
Jedna druga teorija sugeriše da se zevanjem postiže rashlađivanje mozga, čime se štite cerebralne aktivnosti i povećava efikasnost. Postavlja se, međutim, pitanje zašto onda ne zevamo više kad imamo povišenu temperaturu i zašto i zmije zevaju, a ne raspolažu mehanizmom za regulaciju toplote.
Ono što je sigurno je da je zevanje zarazno, što se povezuje s ljudskom sposobnošću empatije. Snimanjem mozga je, naime, utvrđeno da se isti oblasti u njemu aktiviraju kad prema nekome osetimo empatiju, kao i kad nas zaraze zevanjem.
Testovi ličnosti su pokazali da na osobe koje pate od šizofrenije ili autizma zevanje drugih deluje manje zarazno.
Neki holandski naučnici zevanje smatraju „pozivom na seks", što bi mogli da potvrde mnogi filmovi i književni teksovi, u kojima se otvorena usta, protezanje i isturanje grudi kod žena tumače kao takav signal.
Valusinski naglašava da je veza između zevanja i seksa kod životinja mnogo očiglednija nego kod ljudi. Tako dominantan mužjak makaki majmuna zeva pre i posle parenja, što izgleda ima veze s nivoom testosterona, jer kad se takav majmun kastrira i izgubi domaninatan status, prestaje i zevanje.
