Paleontolozi se slažu da su spinosaurusi i njegovi srodnici bili povezani sa vodom, ali godinama su raspravljali o tome da li je ovo stvorenje plivalo kroz vodu kao “rečno čudovište” ili je samo lutalo obalama; ili oba?
Pre više od 95 miliona godina, moćni rečni sistem prolazio je kroz današnju marokansku Saharu, obezbeđujući dom za jednog od najneobičnijih dinosaurusa poznatog nauci: spinosaurusa, sedam tona tešku i 15 metara dugačku zver sa njuškom sličnom krokodilskoj i oštrim zubima.
Paleontolozi se slažu da su spinosaurusi i njegovi srodnici bili povezani sa vodom, ali godinama su raspravljali o tome da li je ovo stvorenje plivalo kroz vodu kao “rečno čudovište” ili je samo lutalo obalama; ili oba?
Koristeći najveći skup podataka te vrste ikada dobijen, istraživači su sada uporedili gustinu kostiju praistorijskog mesoždera sa širokim spektrom živih i izumrlih životinja. Analiza je otkrila da je spinosaurus (i, iznenađujuće, njegov britanski rođak barioniks) imao veoma guste koštane zidove, poput onih kod pingvina, što sugeriše da je verovatno veći deo vremena provodio u vodi loveći plen.
“Spinosaurus je mogao i da hoda, ali i da potpuno uroni u vodu”, rekao je vodeći autor studije Mateo Fabri, istraživač u Prirodnjačkom muzeju Field u Čikagu.
Nova otkrića objavljena u časopisu Nature potvrđuju ideju da su Spinosauridae, grupa u kojoj se nalaze spinosaurusi i njegovi srodnici, prilagođeni životu u vodi. Nedavno, na primer, je prvi pronađeni fosil repa spinosaurusa čudnog oblika nalik veslu, koje je dinosaurus možda koristio za plivanje .
“Kosti ne lažu”, kaže istraživač National Geographica Nizar Ibrahim, vodeći autor studije i paleontolog na Univerzitetu Portsmout u Velikoj Britaniji. Spinosaurus “je čak vodeniji reptil nego što smo očekivali”, kaže on.
Međutim, kako je tačno spinosaurus plivao i jurio svoj plen u vodi, još uvek je predmet rasprave. Praistorijski predator, sa svojim izduženim telom i džinovskim repom poput vesla, nastavlja da zbunjuje naučnike svojom neobičnošču u poređenju sa drugim vodenim stvorenjima.
“Ne sumnjam da spinosaurus ima veoma guste kosti… [ali] da li su imale dovoljno mase da pomognu životinji da potone?”, pita se Don Henderson, paleontolog u Kraljevskom paleontološkom muzejz Tirel u Kanadi, čija studija o spinosaurusu iz 2018. sugeriše da je životinja sa lakoćom mogla da pluta po vodi.
“Ako gledate posmatrate kako plivaju pingviniti, uočićete da čim prestanu da mašu krilima, počinju da idu prema površini”, kaže Henderson. “Jednostavno ne vidim kako je spinosaurus mogao da ostane pod vodom, a da ne uloži ogroman napor”.
Kosti ne lažu
Spinosaurus je jedan od najmisterioznijih dinosaurusa ikada pronađenih. Prvi poznati fosili ove životinje pronađeni su 1910-ih godina u Egiptu, ali su kosti uništene u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, što je paleontolozima izuzetno otežalo proučavanje anatomije tog stvorenja.
Istraživači predvođeni Ibrahimom su 2014. godine objavili da je na jednom mestu u Maroku sačuvan iznenađujuće kompletan skelet spinosaurusa. Fosil je imao neobično zdepaste zadnje udove, kao i guste kosti udova. Ove osobine su ukazivale na poluvodeni način života. Pronalazak repa u obliku vesla 2020. godine, dodatno je zaintrigirao stručnjake.
Da bi dalje istražili u kojoj meri je plivanje bilo normalno za spinosaurusa, Fabrijev i Ibrahimov tim su počeli da rade na novoj studiji 2015. godine, a projekat je trajao šest godina. Mnogo vremena je potrošeno na Fabrijevo prikupljanje podataka o velikom broju životinja.
U drugim grupama kopnenih životinja koje su tokom evolucije prešle na život u vodi, kao što su kitovi, povećana gustina kostiju bila je jedna od prvih osobina koje su se pojavile, a kosti su delovale kao balast za uštedu energije. Da bi testirali da li su spinosauridi bili prilagođeni vodi, istraživači su prikupili digitalizovane poprečne preseke rebara i butnih kostiju više od 200 različitih vrsta amniota, široke grupe životinja koja uključuje moderne gmizavce, ptice i sisare, kao i mešavinu drevnih i izumrlih stvorenja, uključujući dinosauruse.
Tim je zatim uporedio gustinu kostiju sa životinja za koje je poznato su imale sposobnost da traže hranu pod vodom ili da lete. Analiza je pokazala da su veoma guste kosti blisko povezane sa životinjom koja često rone pod vodom. Spinosaurus i barioniks su bili jedina dva neptičja dinosaurusa u studiji sa tako gustim kostima.
Međutim, ne vode sve životinje sa gustim kostima vodeni ili delimično vodeni način života. Slonovi i izumrli dinosaurusi sauropodi, na primer, imaju guste kosti udova kako bi mogle da izdrže njihovu veliku težinu.
Ali “graviportalne” koštane strukture koje nose težinu upadljivo se razlikuju od “osteosklerotičnih” koje se nalaze kod pingvina i drugih stvorenja koja rone. Velika gustina kostiju može životinjama dati jedinstvenu prednost tokom dugog boravka u vodi bez poništavanja njihove sposobnosti da se kreću po suvom.
Iako je spinosaurusima i barioniksu bilo lakše nego drugim dinosaurusima da borave u vodi, i oni su s vremena na vreme izlazili na obalu.
Stručnjak za spinosauruse Tom Holc, paleontolog sa Univerziteta Merilend koji nije bio uključen u studiju, kaže da bi novi podaci mogli imati implikacije na druge nalaze. Neki paleontolozi sugerišu da su neke vrste dicinodonta (izumrla bića sa dve kljove koja su daleko srodna ranim sisarima) možda vodile način života sličan kao nilski konji. Nove analize gustine kostiju mogle bi pomoći u testiranju ovih i sličnih ideja, posebno u slučaju fragmentarnih fosila o kojima se malo više zna.
cudoviste nekadasnje zaista veliki problem