Ovaj pravilni dvanaestostranični poliedar (Platonovo telo) imao je kružne otvore na petougaonim stranama i ukrase u vidu koncentričnih krugova.
U najnovijem Zborniku radova Narodnog muzeja u Beogradu (XXV) objavljen je rad koji je posvećen retkom i misterioznom, ali i fragmentovanom, predmetu od bakarne legure iz rimskog perioda. Radi se o dodekaedru-pravilnom dvanaestostraničnom poliedru, čija namena još uvek nije razjašnjena. Ovaj se, jedini predmet sa teritorije Srbije, danas čuva u Zavičajnom muzeju u Jagodini.
Fragmentovani dodekaedar je dospeo u Zavičajnom muzeju u Jagodini tokom 2006. godine. Nažalost, reč je o slučajno otkrivenom, ali i o delimično očuvanom predmetu. Prema rečima pronalazača, predmet je pronađen u blizini starog groblja u selu Deonici, kod Jagodine.
Ovaj pravilni dvanaestostranični poliedar (Platonovo telo) imao je kružne otvore na petougaonim stranama i ukrase u vidu koncentričnih krugova.
Interesovanje za dodekaedrima postoji nešto manje od 300 godina kada je članovima 1739. godine učenog Antikvarnog društva u Londonu prikazan prvi poznati primerak, piše Sve o arheologiji. Među istraživačima različitih oblasti (arheologija, matematika, astronomija) postoji naučna rasprava koja je njihova namena mogla biti.
Namena dodekaedra
Do sada je poznato oko 116 misterioznih dodekaedara, od kojih ima nekoliko celih i bolje očuvanih. Uglavnom su nalaženim u rimskim provincijama u Galiji, Britaniji, Nemačkoj, a samo jedan potiče iz Mađarske. Međutim, u oblasti Mediterana, iz nepoznatih razloga, oni izostaju.
Budući da je najveća koncentracija dodekaedara u zapadnim provincijama Rimskog carstva, to je neke autore navelo da preispitaju njihovo poreklo i da ih dovedu u vezu sa Keltima.
Njihova težina se kreće od 35 do 580 g, a samo je jedan primerak težak čak 1 kg.
Dodekaedri su datovani u period II i III veka, ali i u IV vek. Pronalaženi su u različitim kontekstima-u vilama, na nekropolama, u okviru vojnih logora, u svetilištima i slično.
Dodekaedri su vekovima interpretirani različito, da predstavljaju svećnjake, merne instrumente (npr. merenje prečnika kovanog novca) ili čak astronomske ili geodetske instrumente, ali i da su služili kao delovi kompleta za igru, ukrasni ili kultni objekti sa simboličnim prikazom univerzuma.
Što se tiče rimskog dodekaedra iz Zavičajnog muzeja u Jagodini to je izuzetno zanimljiv i jedinstven primerak sa teritorije Srbije. Autor je u svom radu istakao koliko je značajan jer “predstavlja najistočniji nalaz tih predmeta s prostorom Rimskog carstva. Njemu je, po tipu, najsličniji primerak iz Bone, kao i onaj koji se još od 1862. godine čuva u Arheološkom muzeju u Zagrebu”.
Iako taj u Zagrebu nije pronađen u Hrvatskoj, već negde u Austriji.
