Masivni krater pojavio u tundri u Sibiru prošle godine iznenada i uz snažnu eksploziju. Oko ivice ovog kratera o kojem pišu svetski mediji, tlo se pretvara u gomilu sivog, rascepljenog leda i komada večnog leda.
To je bila 17-ta rupa koja se pojavila na udaljenom poluostrvu, Jamal i Gida na ruskom Arktiku otkako je prva primećena 2013. godine.
Smatra se da su krateri povezani sa klimatskim promenama. Fotografije napravljene dronom, 3D modeliranje i veštačka inteligencija pomažu u otkrivanju njihovih tajni, prenosi CNN.
– Novi krater je jedinstveno dobro očuvan, jer se površinska voda još nije nakupila u njemu dok smo ga istraživali što nam je omogućilo da proučimo svež krater, netaknut propadanjem – rekao je Evgenij Čuvilin, geolog iz moskovskog Instituta za nauku i tehnologiju Skolkovo.
Ovo je takođe prvi put da su istraživači uspeli da lete dronom duboko u krater – dosežući 10 do 15 metara pod zemljom, omogućavajući im da uhvate oblik podzemne šupljine u kojoj se gradio metan.
Čuvilin je bio deo tima ruskih naučnika koji su posetili krater u avgustu 2020. godine. Njihova otkrića su objavljena u časopisu Geo nauke prošle nedelje.
Klimatske promene
Dron je snimio oko 80 slika, omogućavajući istraživačima da naprave 3D model kratera, koji je dubok 30 metara – zamislite tri autobusa od kraja do kraja.
Autor studije Igor Bogojavljevski, sa Instituta za istraživanje nafte i gasa Ruske akamedemije nauka, služio je kao pilot bespilotne letelice i rekao je mora da legne na ivicu kratera dubokog 10 spratova, i da ruke gurne preko ivice da bi kontrolisao dron.
– Tri puta smo ili blizu da ga izgubimo, ali uspeli smo da dobijemo podatke za 3D model – rekao je on.
Model koji je pokazao neobične pećine u donjem delu kratera, u velikoj je meri potvrdio ono što su naučnici pretpostavili: metan se stvara u šupljlini u ledu, uzrukojući pojavu humke u nivou tla. Nasip raste pre nego što eksplodira led i ostali otpad i iza sebe ostavi masivni krater.
Ono što još uvek nije jasno jeste izvor metana. Može doći iz dubokih slojeva unutar Zemlje ili bliže površini – ili iz kombinacije njih dvoje. Permafrost je ogroman prirodni rezervoar metana, moćan gas sa efektom staklene bašte, koji je mnogo efikasniji od ugljen-dioksida u zadržavanju toplote i zagrevanju planete.
Toplija leta – Arktik se zagreva dva puta brže od gloalnog proseka – oslabili su sloj permafrosta, koji deluje kao kapa, olakašavajući izlazak gasa. Neki stručnjaci procenjuju da tla u regionu permafrosta sadrže dvostruko više ugljenika nego u atmosferi, što region čini izuzetno važnim u borbi protiv klimatskih promena.
Korišćenjem satelitskih snimaka istraživači su takođe mogli da utvrde kada je nastao krater. Oni veruju da je rupa nastala u nekom trenutku između 15. maja i 9. juna 2020. godine. Krater je prvi put primećen tokom leta helikopterom 16. jula 2020. godine. Prema Čuvilinu to nije slučajno.
– Ovo je doba godine kada dolazi do velikog priliva sunčeve energije zbog čega se sneg topi, a gornji slojevi zemlje zagrevaju, a to uzrokuje promene u njihovim svojstvima i ponašanju – rekao je on.
Iako su se ovi krateri pojavili u slabo naseljenom regionu, oni predstavljaju rizik za starosedelačko stanovništvo i naftnu i gasnu industriju. Rupe se obično pronađu slučajno.
Iako je do sada dokumentovano 17 kratera, nije poznato koliko ih je ukupno ili kada i sledeći mogao da se pojavi. Naučnici još nemaju dobre alate za otkrivanje i mapiranje kratera za emisiju gasova, iako tim iz Centra za klimatska istraživanja u Masačusetsu pokušava to da promeni.
Istraživači su otkrili da su krateri samo jedan uznemirujući znak da najseverniji delovi naše planete trpe radikalne promene.