Kako bi došli do odgovora na pitanje da li ajkule spavaju, naučnici su odlučili da prouče novozelandsku ajkulu-mačku.
Tim međunarodnih naučnika predvođeni Majklom Kelijem sa Univerziteta Zapadna Australija, opovrgli su uobičajen je mit da ajkule nikada ne spavaju.
Ovo mišljenje je dugo bilo prisutno i zasnivalo se na nekoliko činjenica. Jedna od njih je ta da većina ajkula mora stalno da bude u pokretu kako bi mogle neprekidno da dišu. Međutim, mnogi naučnici su sumnjali da ajkule mogu bez sna, posebno jer su članovi podmornica nekoliko puta u svojim izveštajima pisali da su naišli da ajkule koje spavaju.
Kako bi došli do odgovora na pitanje da li ajkule spavaju, naučnici su odlučili da prouče novozelandsku ajkulu-mačku.
Pojedinci ove vrste su relativno mali: njihova dužina ne prelazi jedan metar. Istraživači su otkrili da tokom odmora koji traje duže pet minuta, ove ajkule smanjuju potrošnju kiseonika, što je pokazatelj da spavaju.
Važno je napomenuti da ove ajkule imaju posebne mišiće na glavi koji im pomažu da voda teče kroz škrge. Zahvaljujući njima, predstavnici ove vrste mogu na neko vreme da prestanu da plivaju.
Istraživači sada nameravaju da istraže kako tačno san ajkula utiče na aktivnost njihovog mozga. Istovremeno, određivanje karakterističnih znakova spavanja u mozgu novozelandskih ajkula-mačaka će omogućiti i proučavanje sna njihovih rođaka, drugih vrsta koje nemaju posebne mišiće i moraju uvek uvek da budu u pokretu.
Za istraživače je to novi izazov naročito od kada se na društvenim mrežama pojavio snimak grebenskih ajkula (Triaenodon obesus) koje odmaraju u blizini obale Mekiska.
