Marko Perković Tompson je i na koncertu održanom u subotu u Skradinu učinio sve da publika uz pesmu “Bojna Čavoglave” nekoliko minuta uz podignutu desnu ruku uzvikuje “Za dom spremni”.
Kako prenosi index.hr, on je kazao da je taj pozdrav “hrvatska simbolika koju ne damo”.
– Ako je se odreknemo, odreći ćemo se i sebe, možda i Domovinskog rata – poručio je Tompson posle čega su okupljeni nekoliko minuta oduševljeno klicali “Za dom spremni”, što je prema zakonima i Ustavu Hrvatske krivično delo.
Ovo je zapravo samo poslednji primer kojim Hrvatska dokazuje da ne odustaje od veličanja NDH prošlosti. Širom ove zemlje, posredstvom društvenih mreža, kruži obaveštenje s pozivom da se “pozovu prijatelji” na “svetu misu zadušnicu” u centar Zagreba kako bi se odala počast za “35 hrvatskih mučenika”, a zapravo visokih oficira i generala iz NDH!
Ova misa se već godinama održava svakog 24. septembra. Međutim, ove godine prvi put održati u crkvi Svetog Marka – u neposrednoj blizini hrvatskog Sabora.
Organizatori navode da će se “bolnim sećanjem” odati počast za “35 hrvatskih mučenika, visokih časnika, generala i pukovnika Hrvatske vojske NDH”.
U ovom obaveštenju stoji da je pomenuta grupa oficira zarobljena u Blajburgu, 7. jula 1945. iz zagrebačkog zatvora Nova ves prebačena u Beograd gde je 18 generala 24. septembra osuđeno na smrt, a ostali na višegodišnju robiju.
Za direktora DIC Veritasa Savu Štrpca ova misa ne predstavlja iznenađenje.
– To je slika stanja društva u Hrvatskoj, koja više nije država sadašnjosti i budućnosti već prošlosti. To je vidljivo i jasno ne samo zbog stalnih pokušaja rehabilitacije ustaštva već i aktuelnog revizionizma istorije. Istina, poneko se javi i iz Hrvatske ko to primećuje, ali državni vrh ove zemlje ne čini ništa kako bi to sprečio. Kad imate situaciju da godinu dana u Jasenovcu stoji ploča “Za dom spremni” ili ovlašćena vladina komisija ustanovi da se taj ustaški pozdrav može koristiti u “kontrolisanim uslovima”, tada ne treba očekivati ništa drugo ni kada je reč o zakazivanja misa ustaškim generalima – ističe Štrbac.
I za Miodraga Lintu, predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije poslednji događaji, uključujući i najavljenu misu generalima NDH, predstavlja “još jedan u nizu dokaza otvorene rehabilitacije genocidne NDH i ustaštva”.
– Vlast u Hrvatskoj ne samo da nije donela odluku o zabrani održavanja mise za ustaške zločnice, već nije ni javno osudila održavanje mise. To jasno govori da je suštinski temelj današnje Hrvatske NDH i ustaštvo, a ne ZAVNOH i antifašizam kako formalno piše u Ustavu – kaže Linta i dodaje da je neprihvatljivo da se u rang mučenika svrstavaju i ljudi koji su pravosnažno osuđeni za dokazana dela ubistava i zločina protiv čovečnosti.
Linta: Zašto SAD i EU ćute?
Miodrag Linta kaže da ovoj misi svake godine, uz nekoliko sveštenika, prisustvuju pojedini poslanici u hrvatskom Saboru, Jakov Sedlar, režiser sramotnog revizionističkog filma o Jasenovcu kao radnom logoru, i više stotina građana.
– Svima koji dolaze na misu deli se materijal u kojem se NDH prikazuje u najlepšem svetlu, a generali i pukovnici Pavelićeve vojske kao heroji. Za Katoličku crkvu u Hrvatskoj i BiH ubijeni ustaški generali i pukovnici nisu osvedočeni zločinci već velikani, mučenici i nevine žrtve koji su se tobože borili protiv velikosrpske hegemonije i dominacije – navodi Linta.
On smatra da bi Evropska unija i SAD morale da izvrše pritisak na hrvatske vlasti kako bi se zaustavio proces otvorenog revizionizma istorije, ali i da najoštrije osude veličanje ustaških zvaničnika.
Ubijali Srbe i slali ih u logore
U obaveštenju o početku mise navodi se i spisak “mučenika”. Među njima je general Antun Nardeli, koji je komandovao ustaškim snagama u istočnoj Bosni i učestvovao i u napadima na Petrovu goru. Tada je uhapšeno oko 1.800 Srba, koji su prebačeni u više koncentracionih logora.
Na listi je i general Tomislav Sertić, predvodnik ekspedicija kojima je primarni cilj bilo uništenje srpskog civilnog stanovništva u Lici. Pomen se daje i generalu Slavka Skolibera, zapovedniku Prvog domobransko-ustaškog slavonskog zbora stacioniranog u Novoj Gradiški, koji je bio jedan od najodgovornijih za funkcionisanje logora smrti u Jasenovcu.
Takođe, u ovoj grupi su i Josip Šolc, Artur Gustović i Mirko Gregorić, koji su komandovali ofanzivom na Kozaru, kad je ubijeno i zarobljeno više od 50.000 civila.
