Miroslav Ilić kaže da prvomajske praznike koristi kako bi se pripremio za slavu Đurđevdan, koju obeležava porodično u rodnim Mrčajevcima kod Kraljeva.
– Odavno ne praznujem, ali kada sam bio gimnazijalac, pravili smo uranke. Redovno sam išao sa svojim prijateljima iz škole. Tu, u okolini mog sela, okupljali smo se. Nije uvek bila ista lokacija, ali se sastanemo, družimo, pravimo piknik. Sve smo ispoštovali, i roštilj i mezetluk, što bi se reklo, dočekala se zora uz iće i piće, a naravno i zapevalo se. Vidim da se i dan-danas to poštuje. Ljudi u Beogradu zauzmu zelene površine i svako na svoj način obeleži taj dan. Ja ću praznične dane provesti u svojim Mrčajevcima. Krećemo sa pripremama za slavu, Đurđevdan.
Pevač otkriva koji poziv je bio njegov životni san:
– U moje vreme su ortaci maštali da otvore butik ili kafić, a ja sam maštao o farmi. Želeo sam da imam veliku farmu. Zaljubljen sam u selo i uvek sam to favorizovao. Za mene je to vrhunac slobode. Jedino sam ja u selu slobodan čovek. Imam jednu knjižurinu, stoji mi u Mrčajevcima, stara je oko 60 godina. U njoj su projekti za male srednje i velike farme. Život me je odveo na drugu stranu. Nije bio moj san da se bavim muzikom. Ja sam praktično iz amfiteatra ušao na estradu.
Ilić otkriva neostvarene želje:
– Bilo bi bogohulno da ih imam. Kako je to izgledalo kada sam stidljivo ušao u ovaj zanat, imam sve razloge da se prekrstim i kažem: “Hvala ti bože na svemu”.
Ilić će u decembru obeležiti 50 godina karijere koncertom u Štark areni 10. decembra na svoj rođendan.Nedavno je bio specijalni gost na koncertu kod kolege Ace Lukasa. Kada se pojavio na sceni publika se oduševila. Ipak, delovalo je kao da su posetioci bili važniji od njega, a Ilić ima objašnjene za to.
– Tačno znam šta želite da kažete. Hvala Bogu što je tako. Šta bi bilo bilo ko od nas da nije vas. Budite sigurni da svaki pevač koji se bavi ovom poslom je svestan ovo što ste vi rekli. Međutim nekom Bog da da može to da na pravi način pokaže a neko ne ume. Verujte mom iskustvu svi su svesni toga.
