Kada se ona razbolela, Miroslav je razmišljao da batali karijeru, ali je ipak poslušao majčin savet i otišao na unapred zakazanu turneju u Bugarskoj.
– Nikad mi nije bilo teže. Proklinjao sam novac, turneju, karijeru, pesmu… Čak sam se zarekao da više nikad neću uzeti mikrofon u ruke. Osećao sam se kao da mi je pesma ukrala poslednje dane koje sam morao da provedem pored najdraže osobe. Kada sam se vratio iz Bugarske i ugledao majku, znao sam da su joj sati odbrojani – priča pevač, koji nikad neće zaboraviti njihov poslednji susret:
– Rekla mi je: “Sine, pesma je tvoj život, hleb tvoje dece. Znaj, tvoja pesma je potrebna mnogima. Ti sam ne znaš koliko radosti donosiš ljudima koje nikad nisi ni sreo, ni video. To je za tvoju majku, koja te je naučila da pevaš, najveće hvala. Zato, molim te, nastavi sa pesmom, a ja ću se lečiti zamišljajući kako pevaš i veseliš ljude. Obećaj mi da ćeš zbog mene nastaviti da pevaš sve dok te grlo služi i pesma priziva.” – dodaje on.Nedugo posle tog razgovora, Miroslav je ostao bez majke.
– Mama mi je umrla sa 47 godina, kad je meni bilo 25. Mnogo mi je žao što nije dočekala da vidi da sam nešto napravio i stekao u životu. Mislim da sam sve dobre osobine nasledio od nje. Obožavao sam je, bila je vrlo posvećena i brižna – priča pevač, koji je poslušao majčin savet i posle njene smrti nastavio da se bavi muzikom:
– Pevao sam, ali sam imao osećaj da “pesma tugu zbori”. Iz mog života je nestala osoba koja me je podojila pesmom, udahnula mi ljubav prema rodnoj kući, porodici, zavičaju, Moravi. Jedva sam se oporavio posle njenog odlaska. Pevao sam tugujući, kao da izvlačim emocije iz nekog zaključanog kovčega tuge. I one najveselije pesme podsećale su me na majku – ističe pevač.
Ubrzo posle majčine smrti, Miroslav je doživeo saobraćajnu nesreću.
– Vozio sam školskog druga iz Mrčajevaca na autobusku stanicu u Čačku, išao sam malo brže, da on ne bi zakasnio na autobus. Na izlazu iz sela doživeli smo jeziv sudar i zadobili teške povrede. Neko je tada pustio vest da sam nastradao. Završio sam u bolnici i supruga mi je bila najveća podrška u svemu. Stalno su mi pred očima bile majčine reči i onaj njen zavet da moram nastaviti da pevam. Zahvaljujući njemu sam i nastavio da guram kroz život – iskren je Miroslav.
