Posle bilborda koji su služili kao meta, Samostalna demokratska srpska stranka je u kampanju uključila Miroslava Ćiru Blaževića (84), čoveka koji je svojevremeno klicao Franji Tuđmanu i legendi hrvatskog fudbala.
– To su moji sugrađani i jedna od stranaka na političkoj sceni – u čemu je problem? – izjavio je šokiranoj javnosti.
Nadimak Ćiro je dobio po lutku iz predstave. Nije mu se sviđao jer je ime imalo pogrdno značenje. Odlaskom u Dinamo nadimak je nakratko zaboravljen, jer su ga tamo zvali Blaž. Međutim, ubrzo su ga na terenu prepoznali sugrađani iz Travnika i počeli su da mu skandiraju, pa je Blaž opet postao Ćiro.
Blažević je sa Bojne, brda koje je danas u centru Travnika. Potiče iz siromašne familije i uvek je govorio:
– Da se u mojim okolnostima rodio Fabio Kapelo, on ne bi dobacio ni do turbeta!
Legendarni trener je Hrvatskoj doneo jedan od najvećih sportskih uspeha u istoriji – treće mesto na svetu.
– Vikali su: Ćiro, pederu! Ja pobeđujem, a oni meni: Ćiro, pederu, ja treći na svetu, a oni meni: Mi smo pederi, Ćiro je naš – govorio je.
Pamti se i da je lopove, koji su mu opljačkali sef, molio da mu vrate samo Tuđmanovo pismo. Komentarišući njegovu lažnu umrlicu, pošto je snimio spot za SDSS, Blažević je rekao da ga je ona “iznenadila u pozitivnom smislu”:
– Nema mnogo ljudi koji imaju tu privilegiju da čitaju svoju umrlicu. Ko god da je to napisao zahvalan sam mu. Ideja duhovita i okrutna.
Glumac i voditelj Tarik Filipović, koji ima i predstavu “Ćiro”, tim povodom kaže da je poznati trener pokrenuo lavinu koja će se dobro odraziti na hrvatsko društvo.
Imao je skoro 30 ugovora u karijeri, a slava je krenula iz Švajcarske, kada je počeo da nosi beli šal, navodno po uzoru na partnera Grete Garbo, glumca Šarla Boajea.
Mnogo se raspravlja o tome kakav je Ćiro trener, ali mu niko ne spori da ume da stvori atmosferu. U Prištini je bio mesija koji je ekipu uveo u Prvu ligu noseći beli šal. Svi su ga u gradu nosili, a legenda kaže da je licencu za proizvodnju imao lično Blažević. Pričalo se da je terao igrače u crkvu, da je uveo molitve kao deo psihološke pripreme. Blažević je pojasnio:
– Trojica u timu se krste sa tri prsta, četvorica klanjaju Alahu, ostale odgajam u katoličkom duhu, zato na terenu imam tri boga uz sebe i ne mogu da izgubim.
Dok je on bio trener Dinama, nije bilo mesta za Roberta Prosinečkog. Ostaće čuvena rečenica koju će kasnije često ponavljati:
– Ako on postane igrač, ja ću pojesti trenersku diplomu.
Za Blaževića je veliki korak ka pomirenju Srba i Hrvata bio kasni dolazak Roberta Prosinečkog u Zvezdu u ulozi trenera. Osamdesetih je govorio da je dinamovac, ali da je Zvezda najveći jugoslovenski klub i jedina za koju u Evropi znaju. Nije krio da je imao veliku želju da dođe na “Marakanu”, ali da ga Zvezda nije htela.
– Ne daju mi, jer sam Hrvat iz Travnika.
Još devedestetih, Ćiru je u aferi “Tapi” hapsila francuska policija zbog nameštanja utakmica. Za fudbalere stare Jugoslavije rekao je:
– Njihov problem je što brzo zadovolje ambicije. Pobede Real, ali izgube od Čukaričkog. Dođu u Rim, ali ne vide papu, već se zadovolje time što su videli Rim.
Fudbala se zasitio 2005. godine. Odlučio je da se kandiduje za predsednika Hrvatske kako bi pobedio Mesića, a na kraju je osvojio samo 0,8 odsto glasova. Ovaj Travničanin govorio je da nema ništa loše u tome što želi da bude selektor Republike Srpske i da ne bi mogao da odbije ako bi ga pozvao prijatelj Milorad Dodik. Uostalom, Blažević čita i piše i na ćirilici.
Onoliko si veliki koliko manjina možeš da štitiš u životu, zaključak je Hrvata koji podržavaju jednu od najharizmatičnijih sportskih ličnosti.
