Mirka Vasiljević otkriva kako se nosi s jutarnjim mučninama koje su joj u četvrtoj trudnoći mnogo intenzivnije, da li je nevenčani suprug sada pažljiviji prema njoj i kako su njeni naslednici reagovali na činjenicu da će u septembru dobiti pojačanje
Po uzoru na majku i tetku koje su se mlade udale, glumica Mirka Vasiljević poželela je da već na početku svojih dvadesetih godina pronađe osobu s kojom će stati pred matičara i oformiti porodicu. Budući da je do tog momenta na profesionalnom planu ostvarila odlične rezultate, majčinstvo je smatrala logičnim sledom, a sreća joj se osmehnula kada je upoznala fudbalera Vujadina Savića. Svega nekoliko meseci zabavljanja i par pogleda bilo je dovoljno da emotivni partneri shvate da imaju iste želje. Prvo dete, sina Andreja, dobili su 2001. godine, naredne je na svet došla ćerka Adrijana, a potom i mezimac Mihajlo, međutim glumica nije želela da stane na broju tri. Taman kada je trebalo da počne s planiranjem dugoočekivanog venčanja sa sportistom, odlučila je da planove još jednom odloži kako bi po četvrti put postala majka. Porođaj je očekuje na jesen, a u kojoj meri joj se ova i prethodne tri trudnoće razlikuju, koliko kilograma se do sada ugojila, gde će se poroditi i zašto s prvim trudničkim danima nije otkazala rad na seriji “Junaci našeg doba” otkrila je u intervjuu za “Story”.
Kako su reagovali kada ste im saopštili da će dobiti pojačanje?
– Dugo nisu znali. Bila sam oprezna jer nisam želela da odu negde i ispričaju dok ne vidimo da li je sve u redu i dok mi sami ne osvestimo da ćemo uskoro dobiti bebu, a ne dete njihovog uzrasta (smeh). Kada smo im napokon kazali za trudnoću, oduševili su se. Vrlo su pažljivi prema meni, ne daju mi ništa teško da podignem. Stalno me pitaju da li sam dobro, a uveče proveravaju zašto je stomak manji nego ujutru. Mislim da će nam beba biti pravo osveženje i da ćemo joj se Vujadin i ja na potpuno drugačiji način posvetiti jer smo zreliji i iskusniji.
Da li je Vujadin pažljiviji prema vama?
– Vujadin moje trudnoće shvata olako. Za njega je to dođeš, prođeš i završiš. Ali pošto mi je najduži porođaj trajao tri sata sa ulaskom u bolnicu, ne zameram mu na takvom ponašanju. S druge strane, ja sam neko ko ne ume da se žali. Trudim se da prihvatim ono što se događa i nastavim dalje. Recimo, četvrta trudnoća propraćena mi je ozbiljnim mučninama, koje su prisutne i dan-danas iako sam u šestom mesecu, ali nateram se da se aktiviram i vrlo brzo zaboravim na sve to, mozak postaje moj saveznik, a ne protivnik.
Pretpostavljamo da će Andrejeve, Adrijanine i Mahajlove benkice, portiklice, kolica i krevetac poslužiti i za novog člana porodice, te da za novim neće biti potrebe?
– Budući da je među decom mala razlika u godinama, logično je bilo da svu garderobu nasleđuju. Adrijana je, doduše, imala segment za sebe jer je devojčica, ali čak sam i njoj umela da oblačim komade starijeg brata, nešto što je u neutralnoj boji. Ništa nisam bacala, sve je to po nekakvim kutijama kod Vujadinovih i mojih roditelja u garaži, nešto se nalazi i u našem stanu, ali je toliko sve pohabano da bi bilo glupo ponovo sve koristiti. Od pranja i nošenja više ništa nije bele, već sive boje. Mislim da ćemo veći deo morati da kupimo. Vujadin i ja nismo od onih roditelja koji vole da kupuju sto jednu stvar za bebu. Uvek smo gledali da se fokusiramo na ono najosnovnije, delimično jer smo se dosta selili, za 12 godina promenili smo devet zemalja.
Kazali ste da biste ovoga puta voleli da dobijete devojčicu?
– Devojčica je dugo moja želja, ali isključivo zbog Adrijane, naše buntovničke princeze. Odlično se slaže s braćom, ali s godinama među njima razlike će se sve više primećivati, želim da ima nekoga s kim može da se poistoveti i podeli ženski problem.
Kako je moguće da vam lekari još uvek nisu kazali kog je pola beba?
– Nagađaju, kroz par dana ću saznati, a deca mi svaki dan daju predloge za ime i muško i žensko.
Budući da se Vujadin vratio u klub na Kipru, da li ćete mu se sa decom uskoro pridružiti i tamo se poroditi?
– Do kraja avgusta je fudbalski prelazni rok. Može da se desi da Vujadin promeni klub. Volim da se našalim i kažem da trudnoću održavam u gradu u kom se nalazim i nemam problem gde i ko će da me porodi. U svakoj trudnoći promenila sam po tri-četiri lekara i to mi je postalo normalno. U Francuskoj me je porađao doktor koji nije znao reč engleskog, a ja reč francuskog, pa se sve dobro završilo.
Razmišljate li da nakon rođenja bebe konačno stanete na ludi kamen?
– U ranim dvadesetim godinama, kada sam prvi put ostala u drugom stanju, maštala sam o bajkovitom venčanju. Opterećivala sam se detaljima i stalno Vujadinu govorila kako nemamo vremena za planiranje svadbe. Onda su se dogodile druga i treća trudnoća pa nisam želela da razmišljam da li je bezbedno da ceo dan sa stomakom budem na nogama, skačem i igram i tako se to prolongiralo iz godine u godinu. Što sam starija, a evo, zakoračila sam u tridesetu, shvatila sam da je manje više i da je to moje planiranje savršenog venčanja samo gubljenje vremena i novca. Kada sam to nedavno spomenula Vujadinu, jedva je dočekao da prokomentariše kako smo sve to mogli mnogo ranije da obavimo. “Dobro si se setila, ne želim više da čekam. Obično žene mole muškarce da se udaju, a ja tebe pritiskam” kazao mi je.
