“Sofija je neverovatna, jedan od najboljih vokala današnjice. Njeno pevanje vas opija kombinacijom moći i senzibiliteta”, ovako je o Sofiji Knežević pisao “Jazz Times”, jedan od najuticajnijih časopisa posvećenih džez muzici. Uprkos brojnim obavezama, naša umetnica svetskog glasa odvojila je vreme za razgovor za “Vesti”, tokom njenog nedavnog boravka u Beogradu.
– Često putujem u Evropu pa se trudim da dođem i u Srbiju. Potičem iz velike porodice i svi smo veoma bliski tako da nam je bitno da, pogotovo sad kad imamo i decu, da provodimo više vremena zajedno. Uostalom, naša kultura i istorija imaju važnu ulogu u mojoj inspiraciji i kreiranju novog stvaralaštva da određene doze s izvora moram da upijam čak i iz umetničke potrebe radi obogaćivanja novih dela – kaže Sofija za “Vesti”.
“Džez je sloboda”, rekao je naš čuveni trubač Duško Gojković. A koliku slobodu Vi sebi dopuštate i kako je koristite?
– Džez muzika podstiče razvijanje razumevanja svog položaja unutar kulture, tako da ne prihvati voljno ropstvo trendova koje mediji masovno prodaju. Veoma je teško razviti tu vrstu nezavisne misli koja je potrebna da biste bili sigurni da se vaše postojanje i učešće u sistemu računa. Jedan od osnovnih elemenata džeza jeste sloboda. Ali bogatstvo džeza se sastoji iz tri elementa koji moraju biti prisutni, a to su: improvizacija, koja je deo “ja” kao upravo ta sloboda izražavanja u momentu koja čini džez posebnim; sving, što je suprotno, gde to “ja” postaje “mi”, stvar koordinacije i balansa, odnosa ritma i melodije. Ali tako i međusobne ravnoteže u bendu gde svoju slobodu ispoljavate u harmoničnom odnosu s drugima i gde i njima dozvoljavate tu slobodu. I taj najmagičniji momenat gde ta pojedinačna sloboda prelazi u zajedničku – priča umetnica i dodaje:
– Poslednji element – estetika bluza, koja je naš duhovni pogled, koji je optimizam u suočavanju s tugom. Optimizam koji nije naivan. Jer ovo je pravi život i loše stvari su deo svačijeg iskustva, ne postoji savršenstvo. Kako opstati da postanete otporni i produbite svoju humanost kroz tragediju i borbu. I kako ćete naći način da izrazite dubinu te ljudskosti tako da uzdiže ljude i ohrabruje i ujedinjuje ih. To je bluz.
Sofija obožava, kako kaže, naše muzičare, raduje se kad ih sluša i uvek ih podržava.
– Nadam se da ću neke mlade pevačice angažovati za sledeći projekat. Ponosim se svim našim muzičarima koji nas predstavljaju u svetu. Evropa ima nekoliko različitih pravaca i svi su interesantni, to je potpuno drugačiji zvuk nego u Americi. Drugačije su težnje i ciljevi.
I dalje odrastam
Kako kaže, njen početak 2. april 1990. godine, kad je na radiju objavljeno da se rodila ćerka Sofija, slikara Vesne i Radomira Kneževića u Beogradu. I od tog momenta njena sudbina je ušla u početak ovog sveta koji pokušava da proširi dok i dalje odrasta i emotivno i intelektualno.
– U kući su se oblačile mamine mnogobrojne oslikane štikle i pravile se muzičke predstave. Svirao se klavir i izmišljeni bubanj od metalne kutije pojedenog keksa uz Džona Vilijamsa. I pravili se maskenbali u kojima sam od malih nogu bila uvek neka od čuvenih džez pevačica.
Kasnije su se sudbinski odigrale stvari koje su me dovele da se odlučim za džez. I bilo je mnogo rada i odricanja. Ali ne mogu da se požalim ni na šta. Moj put je baš onakav kakav biram svaki dan – kaže nam Sofija.
