Prvo što će vas iznenaditi, a potom i oduševiti na Divčibarama, je vazduh. Na planini ste, a osećate miris mora?! Zapravo, niste na planini već na visoravni od 980 metara nadmorske visine, ali svakako ne očekujete takav miris. “Ošamućeni” neobičnom aromom, uvidećete i ostale lepote Divčibara zbog kojih spada u 10 destinacija za odmor u Srbiji.
Smešteno u centralnom delu Maljena, na kojem su zalasci kao s razglednice, na Divčibarama se sukobljavaju vazdušne mase iz Mediterana s onima s Karpata i iz Panonske nizije. Rezultat tog “sukoba” je prisustvo joda u vazduhu te otud “morski” miris, ali i opisi Divčibara kao vazdušne banje i riznice dobrog zdravlja.
Snežne zabave
Okružen visovima koji ga štite od vetrova, turistički centar Divčibare ima veoma povoljnu, blagu i prijatnu klimu. U proseku je godišnje 289 dana bez vetra, a srednja godišnja temperatura je 18 stepeni. Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, prijatnoj klimi i očuvanoj prirodi, Divčibare su pogodno mesto za jednodnevne izlete, pripremu sportista, porodične odmore, ekskurzije i sportske kampove, a cenjena je i među skijašima. Za skijanje je najatraktivnija nova staza koja se nalazi na severnoj strani Crnog vrha. Dužina staze je 850 metara, a visinska razlika između vrha i podnožja je oko 180 metara. Srednje težine, ubraja se u grupu ski-staza crvene kategorije i odgovara veštijim skijašima. Poseduje i dvosednu žičaru kapaciteta 1.200 skijaša na sat. Druga staza na Crnom Vrhu (staza “Centar”) sa ski-liftom pogodna je za većinu skijaša, osvetljena je i pruža zadovoljstvo noćnog skijanja.
Blage divčibarske padine savršene su za sankanje i hodanje na skijama, dok su pojedini delovi Divčibara privlačni za avanturiste i ljubitelje mauntingbajkinga, motokrosa, paraglajdinga, slobodnog penjanja, kanjoninga. Već su organizovana mauntinbajking takmičenja, orijentacioni krosevi i trke preživljavanja, a redovna su stanica i na relijima džipova i motocikala.
Seoski turizam
Najveći deo Divčibara idealan je za šetnju, pešačke ture i planinarenja. Ispresecane su brojnim pešačkim stazama, koje vode do vidikovaca sa kojih se pruža predivan pogled na šumadijske planine sve do Kopaonika, na Sokolske planine, Zlatibor, Taru, Zvezdu, Goliju i Durmitor. Vidikovci Maljena lako su dostupni, tako da se do njih može doći za pola sata, sat hoda obeleženim pešačkim stazama.
Na Divčibarama je razvijen i seoski turizam, najviše sa kosjerićke strane, u selima Rosići, Skakavci i Mionica, zatim na Tometinom polju i Ježevici, kao i u mioničkim selima Struganik, Ključ, Paštrić, Krčmar. Etno domaćinstva i manji kompleksi, gostoljubivi domaćini, čuveni sir, kajmak, pršuta i drugi specijaliteti pripremljeni na tradicionalni način, šetnje, jahanje, ribolov i drugi prateći sadržaji, čine odmor na selu pravom antistres terapijom!
U neposrednoj blizini Divčibara je venac valjevskih planina koji čine Medvednik, Jablanik, Povlen, Suvobor i Rajac bogat gustom bukovom šumom i rečicama – savršeno mesto za uživanje u prirodnim lepotama. Okolina Valjeva poznata je i po “vodenoj raskoši”. Taorska vrela sa magičnim slapovima, vidikovac na jezero Stubo-Rovni i kanjon reke Gradac definitivno spadaju u predele za koje se vredi potruditi da se nađu. A posetiocima je uvek posebno zadovoljstvo da nađu i divčibarski vodopad Skakalo, koji “skače” skoro 30 metara.
Dom narcisa
O lepotama i specifičnostima Divčibara govori činjenica da je država tamo proglasila četiri stroga rezervata prirode: Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir. Divčibare su poznate po različitom šumskom i lekovitom bilju i cveću, a najviše po najlepšem cvetu planine – narcisu. Maljen je bogat i šumskim plodovima za ishranu: gljivama, šumskim jagodama, divljim malinama, kupinama i borovnicama. Najznačajniji predstavnik divljači na Maljenu je srna, ali su tu zečevi, veverice, divlje svinje, kune belice i zlatice. Od pernate divljači najzanimljivije su jarebice kamenjarke, šareni i seoski detlići, kreje i planinski slavuji.
– Upoznajte prirodu Divčibara, uživajte u skijanju, prođite pešačkim stazama i bacite pogled sa vidikovaca ove prelepe planine. Prepustite se čarima planine i napunite se pozitivnom energijom – pozivaju iz Turističke organizacije Valjevo.
Ko ide na Divčibare obavezno treba da planira obilazak Valjeva. Naizgled puno kontradiktornosti, Valjevo je zapravo skladna celina u Zapadnoj Srbiji. Poznat kao zavičaj Desanke Maksimović, ponosi se svojim brendom – duvan čvarcima, a glavni adut mu je okolna netaknuta priroda.
Devojačke bare
Nastanak imena Divčibare vezuje se za reku Crnu Kamenicu koja protiče kroz centar današnje turističke naseobine. Po predanju, u nabujaloj reci se utopila mlada čobanica, pa je, u spomen na taj događaj, planinskoj visoravni dat stari slovenski naziv Divčibare, što znači “devojačke bare”. Ime Divčibare na Maljenu pominje se 1476. kao selo u turskom detaljnom popisu smederevskog sandžaka, kome su tada pripadale.
Stešnjeni grad
Jedan od najupečatljivijih simbola Valjeva je Tešnjar, tipičan stari grad s kaldrmom. Lep za videti i prošetati njime. Sastoji se od ulice, koja prati tok Kolubare i nekoliko manjih ulica, koje se niz brdo spuštaju ka njoj. Neobično ime, stari grad je dobio zbog glavne ulice, širine jedva šest metara, koja je stešnjena između obale i padine brega. Otud ime Tešnjar.
Selo bogate istorije
Nezaobilazno selo Brankovina, zavičaj je mnogih ličnosti srpske istorije i kulture. Postojbina je porodice Nenadović, vođa Prvog srpskog ustanka, duhovnih vođa, putopisaca i ministara prve srpske vlade. Slavu Brankovine svetom je širila i naša čuvena pesnikinja Desanka Maksimović, koja je u ovo selo došla kao beba, završila osnovnu školu, napisala svoje prve stihove i uvek mu se rado vraćala. Tamo je i sahranjena. U Brankovini postoji Kulturno-istorijski kompleks sa školom Prote Mateje Nenadovića, kućom Nenadovića, crkvom Svetih Arhanđela iz 1830. i sobrašicama, drvenim zgradama iz 19. veka. Pri crkvi je i dragocena muzejska postavka (krst relikvijer iz 10. veka, duborezni krst, Veliko jevanđelje – poklon ruskog cara…).
Smaragdni biser
Reka Gradac, smaragdni biser zapadne Srbije, svojim nijansama zelene boje dokazaće vam bistrinu i čistoću. U pitanju je najčistija reka u Srbiji i jedna od najčistijih u Evropi. Ima prelep kanjon gde ćete se osećati kao deo prirode, a huk reke je nešto što će vas naterati da se tamo i vratite.
Drvo ljubavi
Na Crnom vrhu raste “drvo ljubavi”, koje oblikom podseća na dva zagrljena stabla i vezuje se za legendu o Božani i Živojinu, pastirima koji su čuvali stada na padinama Divčibara. Siromašni Živojin je zaprosio Božanu, iako su bile male šanse da ga njen otac prihvati. Nedeljama su se sastajali krišom kod jednog drveta dok otac nije dao blagoslov. Noć pred udaju Božana je sanjala nepoznatu ženu kako joj savetuje da priča o čudotvornim moćima “drveta ljubavi” ispod kog se sastajala sa Živojinom. Navodno donosi sreću u ljubavi.
Neprocenjiv prizor
Lepote Taorskih vrela teško je rečima opisati. Najlepši slapovi valjevskog kraj, vodopadi ušuškani u povlenskim šumama, nekoliko vodenica, priroda i mirisi koji se mogu osetiti samo na ovakvim mestima… Utisak? Neprocenjivo!
Versko bogatstvo
Skriveni u šumama i brdima u blizini Valjeva, nalaze se srednjovekovni manastiri Ćelije, Pustinja i Jovanja. Tu je i manastir Lelić, osnovan 1996, zadužbina je vladike Nikolaja, čije mošti su ovde prenete. Za manastir Ćelije, kog smatraju duhovnom prestonicom srpskog naroda, ne zna se tačno kada je podignut niti ko je bio ktitor. Po jednom predanju, manastir je između 1276. i 1282. podigao kralj Dragutin. Druga verzija je da je podignut u doba vladavine srpskog despota Stefana Lazarevića, krajem 14. i početkom 15. veka. Dva puta su ga Turci palili, Srbi obnavljali da bi na kraju knez Miloš Obrenović naredio da se pri manastiru osnuje škola. Poznat po još mnogo čemu zaslužuje posetu.
Kako stići
Koordinate: 44°06’25″SGŠ, 19°59’30″IGD
Horgoš-Valjevo 282 km
Beograd-Valjevo 92 km
Valjevo – Divčibare 38 km; Taorska vrela 10 km; Brankovina 13 km; manastiri: Ćelije 6 km, Lelić 11 km, Jovanja 7 km, Pustinja 20 km; jezero Stubo-Rovni 15 km
Kula-zatvor
Kulu Nenadovića, jedan od simbola Valjeva, podigli su vojvoda Jakov i njegov sin Jevrem 1813. za potrebe odbrane grada. Od 1813. Turci su je koristili kao zatvor, zbog čega ju je vojvoda Sima Nenadović srušio po oslobođenju Valjeva 1815. godine. Nekada je korišćena za čuvanje baruta, a danas je kulturno-istorijski spomenik pod zaštitom države sa stalnom muzejskom postavkom.
Prelepe su Divčibare, i stvarno su vazdušna banja. Kažu da su baš zbog takvog vazduha, Divčibare dobre za alergičare. Htela sam prošle godine tamo da kupim vikendicu, pa nisam našla ništa povoljno. Cene nekretnina su porasle svuda, pa i tamo. Ali ne odustajem, ako bude nešto, zovem selidbe Milošević i selim se tamo od proleća do jeseni.
Ukoliko se Divcibare, pretvore u “Zlatibor”, o mirisu mora, mozemo samo da sanjamo…
Sve bi ovo bilo tačno da trenutno nije u toku urbanizacija, “zlatiborizacija” i ekološka katastrofa zbog izlivanja fekalnih voda u tu istu Crnu Kamenicu. Članak dovodi čitaoca u totalnu zabludu, pišite o aktuelnoj situaciji a ne ovako naručene tekstove, sram vas bilo!