Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski napokon je javno napustio iluziju da će njegova zemlja postati članica NATO ili da će zapadna vojna alijansa da se umeša u konflikt s Rusijom. Odmah potom, iz Moskve je stigla vest da je Kijev u pregovorima saopštio da je spreman da prihvati neutralnost i smanjenje ukrajinske vojske, ali ostaje nerešen još niz zahteva Moskve, zapravo ratnih ciljeva.
Uoči nastavka pregovora u sredu, Vladimir Medinski, šef ruske delegacije, izjavio je da Kijev predlaže za Ukrajinu austrijsku ili švedsku varijantu neutralne i demilitarizovane države, koja bi ipak imala vojsku u ograničenom obimu. Kijev je odmah reagovao objavom da se zalaže za “ukrajinski model” uz garancije drugih država.
– Naš cilj je očuvanje i razvoj neutralnog statusa i demilitarizacija Ukrajine. Razmatra se ceo kompleks pitanja vezanih za razmere buduće ukrajinske vojske i to na nivou ministarstava odbrane u Kijevu i Moskvi – rekao je Medinski.
On je istakao da Ukrajina ima neutralni status budući da nije članica nijednog vojnog saveza, a bez obzira na ambicije Kijeva da uđe u NATO. Medinski je podsetio da je Ukrajina izašla iz sastava Sovjetskog saveza 1991. godine upravo pri uslovu vojne neutralnosti, što je zapisano i u tadašnjoj deklaraciji o suverenitetu ove zemlje. On kaže da za Moskvu ključnim ostaju i pitanja o priznanju nezavisnosti Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su se otcepile u građanskom ratu 2014-2015. godine, ali i Krima ruskom teritorijom.
Među uslovima Moskve su i prava ruskojezičnog stanovništva u Ukrajini, za šta ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kaže da Kijev odbija da prihvati. Naime, u Ukrajini se sprovodi žestoki zakon kojim je zabranjena upotreba ruskog i jezika drugih manjina u obrazovanju, državnim službama ili medijima, na primer. Čak i prodavcima zabranjeno da usluže na ruskom klijente koji u tom slučaju moraju da koriste ukrajinski ili da se okrenu i odu bez robe. U praksi se ovo sprovodi bez velikih rezultata, osim u državnim službama. Pritom, u pola zemlje ruski je maternji bez obzira na nacionalnu opredeljenost, kao i u gradovima centralne Ukrajine oko kojih se uglavnom govori suržik, prelazni dijalekat između dva jezika. Ukrajinski preovladava u zapadnoj trećini zemlje, a većina političara vladajuće klike govori ga s mukom na televiziji.
Eliminacija nacista
Medinski kaže da su netačne izjave iz Kijeva da je denacifikacija isključena iz pregovora. Naime, stub vojske su neonacističke jedinice poput Ajdara ili Azova koji se raširio po svim strukturama ukrajinskih snaga širom zemlje i mogao bi da se okrene protiv Kijeva. Osim toga, njihovim eliminisanjem stvara se mogućnost da ukrajinska vojska pređe pod prorusku komandu.
– Tema žestokog kažnjavanja za slavljenje nacizma, neonacizma i ekstremizma ostaje važna tačka pregovora – rekao je Medinski.
Smena generala
Kijev je praktično priznao katastrofalni poraz trećine svoje vojske okupljene na Donbasu, što je verovatno jedan od razloga delimične popustljivosti na pregovorima s Moskvom. Saopšteno je da je hitno i neophodno preduzeti mere za izvlačenje ove vojske u centralnu Ukrajinu, a spisak okruženih jedinica veći je nego što se pretpostavljalo. Na njemu su čak 16 pešadijskih, oklopno-mehanizovanih i artiljerijskih brigada, kao i četiri taktička odreda i niz manjih jedinica. Međutim, veliko je pitanje kako Kijev misli da im pomogne s obzirom na rusku prevlast u vazduhu i činjenicu da su okruženim ukrajinskim jedinicama ostao tek manji deo tenkova i artiljerije s istrošenim zalihama.
Bivši sovjetski i ruski oficiri ukazuju da je intenzitet ukrajinske artiljerijske vatre na Donbasu sveden na minimum, što je omogućilo ruskim trupama da uđu u krupne gradove Severodonjeck i Rubežnoje i stupe u ulične borbe. Isti izvori navode da manji deo okruženih ukrajinskih snaga još može da se izvuče, ali u grupicama i bez tehnike i teškog oružja.
Poraz je naterao predsednika Vladimira Zelenskog da smeni komandanta ukrajinskih snaga na Donbasu, generala Aleksandra Pavljuka, pod čijom kontrolom su početkom rata bile ukrajinske trupe na frontu dugom 330 kilometara. Razlog smene Kijev je pokušao da baci u senku opštom kontraofanzivom ukrajinske vojske koja je u stvarnosti postojala samo na televiziji i svela se na nekoliko artiljerijskih udara širom zemlje. Ukrajinske jedinice nigde nisu pokušale da napreduju, iako su kijevske televizije oduševljeno javljale da su se ruske trupe povukle skoro do Belorusije. Međutim, oko 10 časova ujutro pokazalo se da su Rusi probili ukrajinske položaje i prešli preko reke Irpenj, posle čega su i televizije zaćutale.
Jedino je iz Zaporožja izašla kolona tehnike u pravcu opkoljenog Marijupolja udaljenog vazdušnom linijom 190 kilometara. Formirana je i velika grupa artiljerije koja je uspela da ispali nekoliko granata pre nego što su je poklopili ruski višecevni bacači raketa. Potom se i kolona povukla u Zaporožje.
Pakao u Marijupolju
Iz opsađenog Marijupolja stižu očajnički pozivi za pomoć.
“Mi želimo da budemo heroji i mučenici, ali ne posmrtno”, saopštio je neonacistički puk Azov preko Tvitera. Oni s delovima nekoliko razbijenih brigada ukrajinske vojske čine garnizon od oko 14.500 ljudi koji je uglavnom ostao bez artiljerije u borbama za predgrađa. Ruske jurišne grupe zauzimaju gradske kvartove jedan za drugim i potom prave pauzu da evakuišu civile. Čečenske jedinice stigle su do postrojenja metalurške kompanije Azovstalj, koje je utvrđeno za poslednju odbranu Azova. Reč je o kompleksu industrijskom dugom tri i po, a širokom tri kilometra. Okružen je sa tri strane rekom Kalmijus i Azovskim morem, a meštani kažu da su se među visoke peći zavukle i desetine tenkova. Taj prostor ruske jurošne grupe nazivaju “bermudski torugao”, jer u njemu nestaju čitava njihova odeljenja.
– Nacisti znaju da ratuju, jer su ih svih ovih godina obučavali američki i drugi instruktori iz NATO. Štede municiju i biju samo grupe koje napadaju – pričaju ruski vojnici koji su prethodnog dana uspeli da se probiju do bolnice i izvedu pacijente, ali i da zauzmu nekoliko kvartova.
Stanovništvo prolazi kroz pakao. Oni iz delova koje su zauzeli Rusi, otišli su na sigurno.
– Naše dvorište kao da je bilo medom namazano, tako je privlačilo azovce. Dođu, pucaju, odu, pa sve iz početka. Bili smo kao živi štit, niko nas nije pitao šta mi hoćemo – kaže meštanka.
Plaši nas avet nuklearnog rata
Papa Franja je podsetio na avet nuklearnog rata u kojem bi, ko god ostao od čovečanstva, dan kasnije morao da počne sve ispočetka.
Svoje obraćanje na nedeljnoj opštoj audijenciji papa Franja posvetio je starenju i korupciji u društvu, pripovedajući biblijsku priču o velikom potopu koji je Bog poslao da kazni grešno i pokvareno čovečanstvo i kojeg su preživeli samo Noa i njegova porodica.
– Čini se da je naša mašta sve više koncentrisana na prikaz konačne katastrofe koja će nas uništiti poput one koja bi se dogodila sa eventualnim atomskim ratom. Dan posle, ako još bude dana i ljudskih bića, moraćemo krenuti iznova ni iz čega – rekao je papa pred nekoliko hiljada ljudi unutar Vatikana.
Nekoliko minuta kasnije spustio je glas i mračnim tonom pročitao molitvu o ukrajinskom ratu koju je napisao italijanski nadbiskup.
– Gospodine Isuse Kriste, Sine Božji, preklinjemo te da zaustaviš Kajinovu ruku – rekao je papa Franja koji je rat ranije nazvao “neprihvatljivom oružanom agresijom”, ali nije imenovao ni jednu zemlju.
