Neka me razreše ili neka prestanu da kleveću, uzvratio je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić poslanicima vladajuće koalicije koji su mu za uputili niz optužbi za skupštinskom govornicom. Povod je što je Majić na televiziji izneo negativan stav prema uvođenju doživotne kazne zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta. Kritikovala ga je i ministarka pravde Nela Kuburović, ali je ostao pri stavu da su u međuvremenu usvojene izmene zakona protivustavne i suprotne regulativama EU.
Uputio je i poruku struci putem Tvitera u kojoj je naveo da svaki put kada doživi napad izvršne vlasti pomisli na prve pacijente zaražene virusom HIV.
“Suočeni s mučnim susretima sa kolegama koje su verovale da se virus prenosi rukovanjem i razgovorom na hodniku, zaraženi HIV-om birali su samoizolaciju, kako bi jednima i drugima bilo manje neprijatno”, napisao je sudija.
Miodrag Majić rođen je 1969. u Beogradu, gde je odrastao sa sestrom i roditeljima. Išao je u muzičku školu i svirao klavir, ali je posle gimnazije odlučio da krene drugim putem. Upisao je Pravni fakultet u Beogradu, na kome je 2009. godine doktorirao. Muzika je postala tek hobi u studentskim danima kada je imao svoj bend. Zaposlen je u Apelacionom sudu u Beogradu, u Krivičnom i Odeljenju za ratne zločine. Profesionalnu karijeru započeo je pre više od dve decenije kao tužilački pomoćnik, a bio je i stručni saradnik u Trećem javnom tužilaštvu, pa sudija, onda i predsednik beogradskog Prvog opštinskog suda. Od 2009. do 2012. bio je i predstavnik Srbije pred Međunarodnim krivičnim sudom.
Kao predavač na specijalističkim i redovnim studijama povremeno je angažovan na beogradskom Pravnom fakultetu. Govorio je na brojnim skupovima u Srbiji i SAD, Nemačkoj, Holandiji i zemljama u susedstvu. Predsednik je Upravnog odbora i jedan od osnivača Centra za pravosudna istraživanja. Učestvovao je u izradi Zakona o krivičnom postupku, o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom…
Kada je reč o profesiji, Majić je bez dlake na jeziku. Oštro je kritikovao i ustavne amandmane jer smatra da na perfidan način još čvršće stežu sudije, a tvrdio je i da “nikada nismo imali sudsku vlast”. Majić ima blog i već 10 godina objavljuje tekstove u kojima govori o svim anomalijama u pravosuđu. Vrlo je aktivan kao tviteraš, a pored stručnih stavova, objavljuje i misli o životu.
“Dovoljno je teško biti i samo čovek. Ako se uspešno pređe ta stepenica, onda se može biti bilo šta”, jedno je od zapažanja sudije.
Nedavno se okušao kao pisac romanom “Deca zla” smestivši u knjigu dramatično ubistvo i potragu za počiniocem koja će biti okidač za druge događaje, pa otkriti zločin iz strasti, osvetu, opomenu…
– Uprkos svemu, čitaoci su tu priču zavoleli. Trenutno smo na sedmom izdanju, a idu i nova. Hvala vam – poručio je ovih dana čitaocima novopečeni pisac.
Priznaje da bez porodice ne bi uspeo da napiše svoj prvenac kog je promovisao u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a planira susrete sa čitalačkom publikom i u drugim gradovima Srbije.
– Da nema supruge koja preuzima gomilu drugih stvari, svakako ne bi bilo mesta ni za mnogo manje od pisanja romana – priznaje Majić koji ne krije da ga zanimaju i fotografija i logika.
Govori engleski i ruski jezik, oženjen je Katarinom koja je glavni supervizor bonitetnog osiguranja u Narodnoj banci Srbije. Imaju dva sina i kućnog ljubimca šnaucera.
