„Ne smemo da dozvolimo da za par decenija ćirilicu svi znaju, a da je praktično niko ne zna. Time bismo izvršili jednu autogenocidnu stvar, uništili bismo pismo kojim se većina nacije i kultura ponosi“, rekao je ministar Vukosavljević na okruglom stolu „Srpski jezik danas“ u Dositejevom domu, istakavši da je briga o ćirilici imperativ.
Podsetio je da se u okviru akcije „Negujmo srpski jezik“, koja se sprovodi već tri godine, posebna pažnja posvećuje negovanju ćiriličnog pisma.
Odgovarajući na pitanje kada će biti više ćiriličnih napisa u izlozima, Vukosavljević je rekao da to zavisi od samih ljudi.
Prema onima koji upotrebljavaju strane reči, kaže, neće biti represije, ali bi, smatra, one koji koriste ćirilicu trebalo stimulisati.
Na zapuštenost ćirilice, ali i celokupnog srpskog jezika, godinama upozorava struka. Najglasniji u tome je, prirodno, Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU, koji već neko vreme predlaže da se srpski jezik, kao redovan predmet, uvede na sve fakultete.
„Već odavno govorimo da je važno da srpski jezik bude redovan predmet na svim fakultetima, na kojima se i inače već izučavaju dva strana jezika“, rekao je predsednik Odbora, prof.dr Sreto Tanasić, povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika.
To bi, ocenio je, doprinelo i očuvanju i većoj upotrebi ćiriličnog pisma u svim sferama života.
Sa tim se saglasio i ministar Vukosavljević, koji smatra da bi uz srpski jezik, u okviru istog predmeta, trebalo izučavati i istoriju srpske kulture.
