Mnogi se, pretpostavljam, još sećaju one vesti iz Japana, sredinom osamdesetih godina, koja je među tadašnjim Jugoslavenima izazvala ogromnu pažnju. O čemu se radi? Ministar saobraćaja u vladi Japana izvršio je samoubistvo zato što je jedan tamošnji voz kasnio 60 sekundi. Jugovići nisu mogli da veruju, zar zbog toga čovek da se ubije? Pa, normalno je da voz kasni i do sat vremena, govorilo se tada među Srbima, Hrvatima, Crnogorcima, Makedoncima…
A kako je danas sa vozovima na prostorima bivše Juge, odnosno, kakva je danas odgovornost, a o tome je ovde reč, za učinjeno i neučinjeno?
U Srbiji, na primer, nikakvu odgovornost i nikakav problem nećete imati ako se dokopate vlasti. U tom slučaju možete da radite i pričate šta god hoćete. Evo vam najnoviji slučaj Dragana Šutanovca, ministra odbrane u Vladi Srbije.
On je, "Vesti" su o tome juče opširno pisale, pre neki dan dao intervju Tanjugu i uz ostalo rekao da su iz Srbije tenkovi išli na Srebrenicu. Svi raspoloživi izveštaji i tumačenja o događanjima u Srebrenici i okolini, jula 1995. godine, iz raznih izvora, uključujući bošnjačke i inostrane, ne sadrže podatak da je Srbija na Srebrenicu slala tenkove. To niko nikada do sada nije spomenuo, uključujući muslimanske vojne snage iz Srebrenice, na čelu sa Naserom Orićem.
Dragan Šutanovac nije običan građanin, nije član neke od nevladinih organizacija kakvih je u Srbiji na hiljade, ne pripada opozicionom bloku pa da bez straha od odgovornosti može da priča po volji. Šutanovac je ministar, i to ministar odbrane. On ima mogućnost pristupa dokumentima za koje obični smrtnici i ne znaju. Ako je tako, a jeste, šta to Šutanovac zna što niko do sada nije znao. I da li uopšte nešto zna? Zbog čega je spomenuo tenkove?
Zbog opšte klime neodgovornosti koja vlada u Srbiji. Šutanovac je u spornom intervjuu polemisao sa opozicijom i sa grupacijom oko Vojislava Koštunice, mada ga nije imenovao, i tu olabavio sve unutrašnje kočnice. Odnosno, pričao kao da je običan politički aktivista, i to u predizbornoj kampanji. Zna Šutanovac gde živi, zna da zbog spomenute izjave neće ostati bez funkcije, niti će mu predsednik države (sa kojim je u kumovskoj vezi) i predsednik Vlade uputiti reči prekora i zato priča bez minimuma osećaja odgovornosti.
A šta bi, u normalnoj i zakonski uređenoj državi, trebalo da se dogodi?
Da Šutanovac podastre dokaze o tenkovima iz Srbije u Srebrenici ili da podnese ostavku i zauvek napusti politiku. Kao lažov. Kao primer kako se državni funkcioner ne sme i ne može ponašati.
Ništa se od svega ovoga desiti neće. Ono što važi drugde, u Srbiji ne važi. Tamo je, primera radi, Mlađan Dinkić svim građanima obećao po hiljadu evra od deonica državnih preduzeća a dao im po 17 evra. I nikom ništa. Dinkić je i dalje potpredsednik Vlade Srbije. Kao što je Šutanovac i dalje ministar odbrane u istoj toj vladi.
