Evropska unija je dala Srbiji i čitavom Zapadnom Balkanu zaobilaznu rutu do Brisela, pa se sve više priča da je regionalno povezivanje, nazvano mini-Šengen, “utešna nagrada” za region.
Ovo povezivanje, prema rečima političkog analitičara Branka Raduna, jeste tako shvaćeno, jer u EU za sada ne razmišlja o proširenju, pa regionu nudi novac i regionalne integracije.
– Odnosno da balkanske zemlje budu savez koji je kopija EU, a da ih oni finansijski podrže. Tako bi Brisel vezao države ovog regiona za sebe, jer strahuje od jačanja uticaja Rusije i Kine. Do sada je ova priča bila bez finansijske podrške, ali su shvatili da ako ne žele da gube korak u toj trci sa istočnim državama moraju finansijski da se isprse – kaže Radun.
On ističe da je i Velika Britanija za mini-Šengen, jer ima svoje interese.
– London smatra da bi ulaskom Srbije i drugih država regiona u EU Nemačka pojačala svoj uticaj i bilo bi je previše na Balkanu, zbog čega mini-Šengen vidi kao balans Velike Britanije, SAD i Nemačke za prisustvo u regionu – protumačio je Radun.
EU, kako je pre par dana kazao šef nemačke diplomatije Hajko Mas, možda nije najglasniji na Zapadnom Balkanu, ali jeste daleko najvažniji politički i privredni partner za sve zemlje u regionu.
– Zato moramo da pošaljemo jasnu poruku ljudima koji tamo žive da je njihova budućnost u EU i svi to želimo. Moramo da pružimo kredibilnu perspektivu članstva da bi dali podršku proevropskim snagama u regionu, što je potrebno za sprovođenje potrebnih reformi – poručio je Mas bez ikakve vremenske odrednice o ulasku zemalja Zapadnog Balkana u EU.
Na osnovu svega što se čuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da Srbija i ako ispuni sve uslove, Unija je nikad neće primiti kao punopravnu članicu. Predsenik je, kaže ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, govorio o fazi koja traje neko vreme, a u kojoj proširenje nije u centru pažnje, ne samo kada je reč o Srbiji, već i ostalim zemljama kandidatima ili onim koje pretenduju da to budu. Ponovila je da je strateški cilj Srbije članstvo u EU, kao i da je Srbija, stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, postala pridružena zemlja i u procesu je pristupanja.
– Jasne elemente politike proširenja i perspektive članstva za zapadni Balkan potvrdila je nova metodologija. Te debate o tzv. evropskim krugovima i različitim kolonama stare su koliko i EU i uvek su tema samopreispitivanja funkcionalnosti, posebno u kriznim vremenima kao što je pandemija – kazala je Joksimovićeva beogradskim medijima.
Mini-Šengen su promovisali najviši zvaničnici Srbije, Severne Makedonije i Albanije Aleksandar Vučić, Zoran Zaev i Edi Rama na dobrobit građana, a čeka se da se inicijativi priključe i ostale zemlje.
Da se to čeka u izjavi za “Vesti” podseća politički analitičar Milan Nikolić, koji balkansko povezivanje ne vidi kao zamenu za prijem zemalja regiona u EU, već kao znak da su države sa ovog prostora spremne na saradnju sa susedima.
– EU na to gleda kao na saradnju koja je garancija da više neće biti sukoba u ovom delu Evrope, kojih se inače, plašila. Međutim, u regionu mini-Šengen nije u svim zemljama prihvaćen, Prištinu plaše te veze, a BiH i Hrvatska gledaju ima li koristi – kaže Nikolić.
Brisel u svojim brigama
EU, kako je ocenio Milan Nikolić nije spremna za proširenje, jer je preokupirana sopstvenim problemima.
– Balkan nije na agendi EU značajno pitanje, jer se bavi problemima nastalim odlaskom Velike Britanije i šta dalje, kako sa Škotskom i Severnom Irskom – kazao je Nikolić i ocenio da je Srbija u napredovanju ka EU najviše uradila na ekonomskom planu, kao i u borbi sa pandemijom COVID-19, jer je brže došla do vakcina i nabavila ih više od razvijenih zapadnih zemalja.
Čekamo odgovor
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović razgovarala je sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom.
– Očekujemo da Evropska komisija uskoro u svom šestomesečnom neformalnom preseku stanja o vladavini prava u Srbiji pozitivno oceni naš angažman i rezultate u oblasti vladavine prava i važnih koraka preduzetih u pogledu ustavne reforme, medijske strategije i međustranačkog dijaloga – rekla je Joksimovićeva.
