Vidaković je objasnio da je u aprilu 2012. objavio tekst "Pismo izbornom kandidatu", a da je ovih dana utvrdio da je Babović taj isti tekst objavio godinu dana kasnije u crnogorskoj štampi i da se sav njegov trud sastoji u tome što je Vidakovićev tekst sa ekavice preveo na ijekavicu, imenicu Srbija zamenio imenicom Crna Gora i neke podatke koji se odnose na broj mladih u Srbiji zamenio onim koji se tiču Crne Gore.
Mada je sve veoma lako proverljivo, mada je i nepismenom jasno da je u pitanju klasična "resavica", sve bi verovatno leglo i prošlo bez velike prašine – tim pre što je Vidaković kazao da mu ne pada na pamet da na sudu dokazuje autorstvo – da odmah nisu počeli da isplivavaju novi slučajevi koji potvrđuju da je u pitanju bruka i nečuven skandal.
Za sada je nepobitno utvrđeno da Babović u tekstu koji je na sajtu svoje partije objavio krajem prošle godine, a tiče se priče o ulasku Crne Gore u NATO, od deset pasusa samo tri nije ukrao i prepisao iz eseja novinarke Ivane Gardašević, objavljenog još u aprilu 2009. godine.
Obelodanjeno je da se Babović, inače asistent na privatnom pomorskom fakultetu u Baru, okitio tuđim perjem i u napisu "NATO i ekonomija" objavljenom početkom ove godine.
Ne navodeći izvore niti na bilo koji način ukazujući da je rečenica, misao pozajmljena, prepisao je cele pasuse iz teksta Miše Brkića, objavljenog još početkom 2010. godine.
Na pitanje novinara da prokomentariše sve ove tvrdnje i očigledne dokaze plagiranja, Babović je samouvereno odgovorio da je, što se njega tiče, sve čisto i pozvao one koji smatraju da su oštećeni da ga tuže pa će se na sudu sve dokazati.
