“Ako mi verujete, ne znam ni šta bih od sebe, napustili su me svaka nada i snaga. Nema dana, a da ne pomišljam na najgore, ali znam da je sve Božja volja, a protiv nje se ne može. Na mene, osim dobrih ljudi, nema ko da misli, ko da mi pomogne kada mi je najgore.” Ovim je rečima opisala delić svojih muka usamljena Rada Simić iz Šapca, kada smo se poslednji put čuli sa ovom nesrećnom penzionerkom. U međuvremenu, dogodilo se čudo i to baš pred Novu godinu, pristiglom na njen kućni prag.
– U posetu su mi došli nenadani gosti, sa takvom ljubavlju, toplinom i divnom energijom, koju ću pamtiti dok sam živa – rekla je u dahu Rada Simić našim novinarima, dodavši:
Doneli namirnice, a frižidera nema
– Reč je o bračnom paru Robertu i Goci Ilić, koji su mi od njihovih roditelja, Milomira i Gordane Ilić, članova Srpskog penzionerskog kluba Cirih, doneli pomoć od 200 evra da mi se nađe, ali i još 200 evra ostavili da platim negovateljicu, budući da se teško krećem od kada sam polomila nogu. I to nije sve. Robert i Goca su kupili pregršt namirnica. Videvši da nemam frižider, oni su brže bolje, tog istog dana otišli i kupili mi i frižider, a u njega spakovali sve namirnice. Verujte, da ne postoje prave reči kojima bih mogla da im se zahvalim!
U nastavku razgovora sa ovom namučenom ženom koja je pobedila rak karcinoma bešike, ali ne bez posledica, saznajemo i koliko joj ovakvi humani gestovi razgaljuju dušu.
– Po čitav dan samujem, tugujem i bolujem, onda je i više nego jasno da kada vas posete ljudi poput Roberta i Goce, ceo svet na tren stane i svaka muka se briše. Njihova materijalna pomoć mnogo mi znači, ali još više to što su me posetili, izgrlili kao da smo rod rođeni, a ne kao da se vidimo prvi put u životu. To što su proveli skoro ceo dan samnom uz tople reči, podršku leči dušu i okrepljuje duh i upravo to je nešto što nema cenu. Koliko sam im zahvalna, samo nebo zna – istakla je Rada.
Nikoga ne zaboravlja
Ne zaboravlja ni to šta su drugi plemeniti čitaoci “Vesti”, koji su saznali za njene muke posredstvom Humanitarnog mosta, učinili sve za nju.
– Ostaću im večiti dužnik i nikad neću zaboraviti njihovu dobrotu. Neka im dragi Bog podari svaku blagodat u životu – rekla je Rada kojoj je zbog teške bolesti bešika odstranjena, kao i reproduktivni organi, a na stomak joj je izvedena stoma.
Pored toga ima brojne zdravstvene probleme s kičmom, vidom, visokim šećerom, a odskora i nogom pa se jedva pridiže uz pomoć štaka. Situacija je sve teža kako vreme i odmiče.
Dobrota ju je održala
– Sama jesam, ali čini mi se da nisam usamljena i to samo zato što su u moj život ušli humani zemljaci širom sveta. Kad god mi je bilo teško i mislila sam da izlaza nema, neko bi mi zdušno pomogao. Verujem, da samo zbog toga i jesam u životu, budući da sudbina nije bila darežljiva kada je ceo moj život u pitanju – iskreno će Rada Simić.
