Odlučni da svoj ugrožen narod u otadžbini ne ostave na “cedilu”, posebno one koji se svojski trude da opstanu na Kosmetu, naši humani zemljaci poput Rajke Tarlać iz Sidneja i njenog sugrađanina O. V. svakog meseca šalju pomoć onima koji nemaju na koga da se oslone.
Tako je posredstvom Redakcije “Vesti” proteklih dana stiglo nekoliko vrednih donacija naših vernih čitalaca za štićenike Humanitarnog mosta.
Jednu od njih, u vrednosti od 300 dolara, uputili su Rajka Tarlać i Ljubo iz Sidneja za Milicu Đorđević (12) iz Prizrena na Kosmetu, kao stipendiju za maj i jun. Novac je, kao i do sada, odmah prosleđen na kućni prag Milice i njene majke Evice, kako ne bi brinule o najosnovnijim stvarima.
– Stipendija nam mnogo znači i osećaj u duši je neopisiv kad znate da neko tako daleko stalno misli na vas. Da budem preciznija, godinama. Našim divnim dobročiniteljima, koji na delu pokazuju svoje milosrđe, želimo najpre dobro zdravlje, dug život i svako dobro od Gospoda. Činjenica je da naša borba traje skoro 20 godina, a to može da se izdrži jedino uz Božju pomoć, a kroz nju i pomoć bližnjih, kao i porodice Tarlać i Ljuba. Nadam se da je i Milica to svojim odličnim uspehom opravdava – poruka je majke Evice Đorđević, dodavši:
– Kod nas je u suštini sve po starom. Život ide nekim svojim tokom, a ja se trudim da Milici omogućim da ne oskudeva ni u čemu. Naravno, velika pomoć u tome dolazi upravo od divne Rajke i Ljuba. Teško je opstati, ali mi naše vekovno ognjište nećemo napustiti.
Ganuta sudbinom šestogodišnjeg siročeta iz Bijeljine, Alekse Bogdanovića, plemenita Rajka Tarlać poslala je i njegovoj baki Raziji Aziri pomoć od 200 dolara. Ovaj dar odmah je prosleđen na njihovu kućnu adresu, ne bi li rešili bar neki od gorućih problema.
– Želim da uputim veliku zahvalnost tim dobrim ljudima, ali i svim ostalim dobročiniteljima koji su nam dosad pomogli. Neka im dragi Bog podari dobro zdravlje i mnogo sreće u životu. Da im se ispuni sve što zamisle. Svaki put se iskreno obradujemo pažnji i podršci koja je za nas dragocena. Ja sa dvoje maloletne dece ne mogu učiniti mnogo osim da im pružim bezuslovnu ljubav. Već nam je ponestalo svega u kući, a najviše hrane, lekova i ogrevnog drva, jer hladnoća još nikako da popusti. Samim tim, ovaj dar utrošićemo upravo na to – najosnovnije. Istina, da nije bilo ovako dobrih ljudi, mi bismo bili na ulici i zato još jednom velika zahvalnost svim dobrim ljudima od Alekse, njegove rođake Marije i mene – iskreno će Razija Aziri, koja se sa početka godine, nažalost, našla u problemu, budući da nije imala od čega da isplati godišnju kiriju za stan u kome trenutno žive.
Kako ističe brižna baka Razija, Aleksa je dobro, ali njegovo zdavstveno stanje se menja kao i vreme. Razlog tome je astma koja ga muči od malena. Zato uvek mora da ima novca za njegove lekove, jer to stanje nije bezazleno.
Plemeniti O. V. iz Sidneja, takođe, nije zaboravio na đake orahovačke Gimnazije i đaka-pešaka sa Golije, za koje je i ovog meseca izdvojio 600 dolara. Tačnije po 120 dolara za gimnazijalce Darinku Ulamović, Dimitrija Radića, Lazara Grkovića i Ljubicu Micić, kao i malog maturanta Stefana Pendića. Reporteri “Vesti” prosledili su i ove darove na zadate adrese, o čemu će dobrotvor moći da pročita u jednom od narednih izdanja našeg lista.
Kraj pešačenju
Krajem maja biće i kraj svakodnevnom pešačenju po kiši, blatu, snegu i mrazu za Stefana Pendića (14), đaka pešaka iz zaseoka Đonlije na Goliji i maturanta Osnovne škole “Sveti Sava” u Šaronjama na drugoj strani ove planine. Punih osam godina, od prvog razreda osnovne škole u selu Pope, gde je bio jedini đak, i kasnije tokom daljeg školovanja u Šaronjama, Stefan je bio štićenik Humanitarnog mosta “Vesti”, a već nekoliko godina dobija i stipendiju (120 australijskih dolara) od našeg čitaoca i dobrotvora O. V. iz Sidneja.
Stefan bi uskoro trebalo da upiše neku od srednjih škola u Novom Pazaru, najverovatnije tehničku, ali zbog udaljenosti od grada i siromaštva njegovih roditelja, oca Vladana i majke Rade (ima i starijeg gluvonemog brata Srđana), pitanje je da li će Stefan nastaviti dalje školovanje. Čim se dar dobročinitelja nađe u rukama njegove porodice, to ćemo i saznati kakvu je odluku donela porodica Pendić.
