Potpredsednik hrvatske vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke Boris Milošević objavio je na Fejsbuku post u kojem objašnjava zašto ide na proslavu “Oluje” – navodi da mu nije bilo lako da donese tu odluku, ali da u Knin ide “otvorena srca”, s nadom da aktuelna vlada može napraviti važan korak ka budućnosti i društvu razumevanja i tolerancije.
“U Knin dolazim kao potpredsednik Vlade Hrvatske zadužen za ljudska prava. Kao član Vlade, Srbin iz Hrvatske, svestan opterećenja ratnog nasleđa u društvu koje osećaju Srbi u Hrvatskoj, ali ne samo oni, nego i svi građani Hrvatske, moram razmišljati racionalno i odgovorno te pokušati doprineti boljem društvu i građenju kulture mira”, napisao je Milošević u postu pod nazivom “Priča jednog Srbina iz Hrvatske”.
Kaže da mu nije bilo lako da donese ovu odluku kako zbog privatne porodične tragedije, tako zbog svih onih Srba koji su u Oluji nekog izgubili, onih koji su u izbeglištvu kao i onih koji su se vratili iako im je proces povratka opstruiran, prenosi Index.
“Sudbinu tih ljudi dobro znam jer skoro celi profesionalni i politički staž, proteklih 18 godina, pomažem u rešavanju njihovih problema”, naveo je on.
Prisetio se i svog doživljaja Oluje koju je, priča, dočekao u rodnom Šibeniku, brinući tih dana za oca koji je bio mobilizovan kao hrvatski vojnik, za svoje prijatelje koji su bili u Hrvatskoj vojsci, kao i za rodbinu koja je bila na drugoj strani.
Nakon očeve demobilizacije, priča on, odlazili su na selo Bribirske Mostine gde je bio svedok pljački napuštenih srpskih kuća gde je ostala da živi njegova baba koja nije htela da napusti svoju kuću.
– Početkom septembra, našli su je mrtvu, bila je ubijena vatrenim oružjem iz neposredne blizine. Ubica je pronađen slučajno zbog vlastitog bahaćenja, smatrajući da niko neće istraživati ubistvo „četnikuše“, kako je sam rekao. Osuđen je na 7,5 godina, da bi izašao za 3,5 godine, nakon što je dobio predsednikovo pomilovanje – ispričao je Milošević.
“S teretom ove porodične tragedije, pa i kroz bol mojeg pokojnog oca, odluku da idem na obeležavanje Oluje u Knin mi je bilo još teže doneti. Meni, koji sam dobio Domovnicu tek nakon Oluje premda sam rođen i celi život živeo u Šibeniku”.
Milošević kaže da u Knin ide “otvorena srca”, iskreno, s nadom da ova Vlada može napraviti taj “tako važan korak, korak prema budućnosti, boljem društvu, društvu razumevanja, poštovanja i tolerancije i da možemo izaći iz rovova u kojima smo ukopani”.
– Nakon 25 godina potrebno je prestati s mržnjom, prestati s ratom – naglasio je on.
Kaže i da rat za mnoge u društvu, nažalost, nije gotov i da to najbolje znaju deca srpske nacionalnosti koja u svojim školama moraju trpeti stigmu zbog nečeg s čime ni njihovi roditelji nemaju veze i koja moraju osećati krivicu samo zato što su Srbi.
Baš kao što je to osećala moja generacija tokom i nakon rata, dodao je Milošević.
– Idem, jer želim olakšati njihovu budućnost. Idem jer mislim da je sazreo trenutak da politika razumevanja i poštovanja drugog pobedi politiku mržnje – naglasio je.
Kaže i da Oluja nije samo vojno-policijska akcija, ona je i golema kolektivna trauma.
Za Hrvate je ona simbol početka dugo žuđenog mira i prestanka okupacije, za Srbe je ona trauma početka novog egzodusa, stradanja, straha, neizvesnosti i nemogućnosti povratka u svoje domove, naveo je on.
– Svestan sam da moj dolazak u Knin neće kod većine promeniti dva različita pogleda na Oluju, ali sam voljan prihvatiti svaku gestu koje ide ka tome da zajedničkom tolerancijom i uvažavanjem sami sebe potvrdimo kao demokratsko društvo koje može ostvariti suživot i prosperitet, bez obzira na svaku razliku, pa tako i onu u tumačenju zajedničke istorije – rekao je Milošević.
– Od mog odlaska u Knin, puno je važnije graditi atmosferu pomirenja i dijaloga u kojem kao društvo moramo priznati i prihvatiti sve žrtve bez obzira na nacionalnost – zaključio je Milošević.
Cedo, hvala na novim, vaznim informacijama. To samo potvrdjuje moje misljenje, da su u pitanju na obe strane, samo preobuceni komunisti. Takvima mogu proterani nesrecnici da se “zahvale”. Takodje mislim da su i crvena armija i crvena milicija, postojale samo da drze Srbe u sahu. Glupost je da su optuzeni u Hagu bili ratni zlocinci i da bi bez njih, Srbi bili svi pobijeni. Oni su kao spasili Srbe. Pa oni kao i njihovi zastitnici nisu ni bili Srbi – oni su svi bili Jugosloveni i govorili su “jugoslovenski”. Jedina mogucnost, da vrse ratne zlocine bila bi da su morali ratovati proti Srba. Zakletvu su dali Titu. Kad su videli da su kola krenula u provaliju i da ce odgovarati za svoje “zasluge”, organizovali su preko svojih ljudi u inostranstvu mrznju i nacionalizam medju pecalbarima. Oni su kao bili jedini spas i narod ih je u “neizbeznom” ratu morao podrzati. Oni su ceo zivot negirali Srpstvo – ko se sluzio ciricom, bio je automatski cetnik.