Izvinjenje zbog NATO bombardovanja 1999. i molba za oproštaj stigla je protekle nedelje građanima Srbije od predsednika Češke Miloša Zemana, koji je taj napad okarakterisao kao grešku i gore od zločina.
– Voleo bih da kao čovek zamolim srpski narod da nam oprosti. To me je sve vreme mučilo. Molbom da se oprosti, rešio sam svoju višegodišnju traumu, jer kajanje oslobađa – poručio je Zeman.
Češki predsednik, inače poznat po stavovima koji iskaču iz zvanične politike njegove zemlje, simpatije Srbije stekao je ranijim izjavama. Posebno onom 2019. kada je prilikom posete Beogradu, čim je stao na srpsko tlo, poručio: “Volim Srbiju i srpski narod. Ne volim Kosovo.”
Ovaj osvedočeno veliki prijatelj Srbije, dobio je 2020. srpski orden Republike na lenti povodom Sretenja, a to priznanje mu je proteklih dana u Pragu uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Zeman je Vučića odlikovao Ordenom belog lava, najvećim državnim priznanjem Češke.
O bombardovanju je govorio i 2018. istakavši da ne treba tražiti alibi za opravdanje te greške. Godinu ranije je ukazao na dvostruke aršine EU kao “lošu praksu”, navodeći primere Kosova i Krima. Rekao je da ono što može da učini je da ne prihvati da Češka pošalje ambasadora u Prištinu.
– Kao predsednik sam reagovao tako da ne imenujem ambasadora. Zato što ga ne imenujem onda ga jednostavno tamo neće biti. I ne primam kosovskog otpravnika poslova kada primam strane ambasadore – kazao je.
Da je protiv nezavisnosti Kosova izjavio je 2016, obelodanivši kako je protestovao kada je češka vlada priznala to samoproglašenje državnosti. Srbe je češki predsednik nazvao hrabrim narodom.
Rođen u septembru 1944. u Kolinu. Njegov otac, službenik u pošti, ubrzo se razveo od majke koja je radila kao učiteljica, pa je odrastao uz nju i baku. Pošto je bio slabog zdravlja, oslobođen je služenja vojnog roka. Upisao je i završio Ekonomski fakultet u Pragu,
Ovaj doajen češke levice bio je član Komunističke partije, ali je otvoreno kritikovao ulazak Varšavskog pakta tada u Čehoslovačku, nazivajući ga okupacijom. Izbačen je iz partije i od tada se okreće istraživačkom radu sve do uvođenja višepartijskog sistema, kada ulazi u Socijaldemokratsku partiju. Lider te partije postaje 1993, transformiše je u najjaču stranku u zemlji, a on postaje premijer i na toj funkciji ostaje od 1998. do 2002. Kandidovao se 2002. na predsedničkim izborima i izgubio od Vaclava Klausa. Socijaldemokrate napušta 2007. i kasnije osniva Stranku građanskih prava koja ga je 2013. kandididovala na predsedničkim izborima. U drugom krugu trijumfuje nad šefom diplomatije Karelom Švarcenbergom.
– Neću biti dobar predsednik samo onima koji to ne zaslužuju, kumovima mafije i ostalim parazitima mafije koji piju krv narodu – poručio je tada.
Njegova partija na izborima 2017. ne ulazi u parlament, što ga nije sprečilo da se 2018. ponovo kandiduje za predsednika i pobedi u drugom krugu nezavisnog kandidata, akademika Jiržija Drahoša. Zeman je tada obećao da je to njegova poslednja funkcija u politici i najavio da će biti manje arogantan i skromniji.
Ženio se dva puta. Iz sedmogodišnjeg braka sa Blankom ima sina Davida, koji je lekar kliničke biohemije. U braku sa Ivanom, sa kojom se venčao 1993, dobio je ćerku Katarinu.
