Pukovnik u penziji Milorad Đošić (60), bio je ratni komandant legendarne 712. protivoklopne helikopterske eskadrile Škorpioni, a danas je predsednik jedne od retkih organizacija koja se bavi zaštitom srpskog pisma vodeći Srbski kulturni centar Ćirilica iz Beograd.
– U priču o čuvanju ćirilice uključio sam se 2010. godine na poziv prijatelja i od tada ne odustajemo, činimo sve da naše pismo vratimo na mesto koje zaslužuje, a podsetiću da je Ustavom zagarantovano da je to službeno srpsko pismo. Međutim, problem je ogroman raskorak između zakona i ustava, ali sam uveren i da će se to uskoro promeniti – počinje priču Đošić.
On daje više nego valjano objašnjenje zbog čega je bitno da mlade generacije uče svoje pismo.
– Ćirilica je uz veru i jezik, treći stub nacionalnog identita Srba, ali i naš najprepoznatljiviji simbol državne suverenosti i postojanja. Upravo na ćirilici je napisano sve što je vredno u srpskoj kulturi i pismenosti – ističe Đošić i dodaje da je za svaku zemlju ključno da neguje i favorizuje svoj jezik i pismo, a da je situacija u Srbiji po tom pitanju već dugo godina katastrofalna.
– Postoji veliki raskorak između ustavnog određenja ćirilice i njene zastupljenosti u realnom životu. U poslednjih nekoliko meseci obavili smo dva istraživanja o upotrebi našeg pisma na javnim mestima i rezultati su poražavajući. U glavnoj beogradskoj ulici, Knez Mihailovoj, ćirilica je na imenima firmi, prodavnicama i reklamama zastupljena svega 12,5 posto. Istovetno istraživanje smo prethodno sproveli na ovogodišnjem Sajmu knjiga gde su naši anketari obišli sve izdavače. Rezultat je isti, samo 12,5 izlagača su svoje štandove imali na ćirilici. Pritom, na Sajmu je bilo crkvenih izdavača pa bi taj procenat bez njih bio i manji – izdavača Srpske pravoslavne crkve – kaže naš sagovornik i dodaje da su se mnoge firme odlučile na “kompromis”, pa je naziv firme na ćirilici, a reklame na latinici.
– Neverovatno je i da su se neke ruske firme odlučile za latinične natpise. Posao “Ćirilice”, ali i mnogih drugih srodnih udruženja je da se to promeni.
Otuda ovo udruženje svake nedelje organizuje odgovarajuće tribine, ali i priređuje književne i poetske večeri sa najpoznatijim srpskim piscima današnjice.
Obučavao i strance
Prethodno, pukovnik Milorad Đošić je u svojoj profesionalnoj karijeri vojnog pilota bio komandant elitnog helikopterskog ešelona – Škorpioni, a pre toga instruktor letenja. Taj posao je obavljao pre rata, a izračunao je da je samo obučavajući strane pilote, od 1981. do 1988. godine, državi zaradio najmanje pet miliona dolara!
– U Mostaru je, u okviru 107. helikopterskog puka, postojao Centar za obuku pilota stranih oružanih snaga, to je bio deo Vojne akademije na kojoj su se školovali i naši, ali i strani piloti helikoptera. Najviše je bilo pitomaca iz Libije i Angole i prateći i njihove, ali i karijere naših pilota, drago mi je da ni jedan nije poginuo u nekoj akciji. To mi je posebno drago za pilote iz Libije jer to su narod i zemlja koji su nas veoma voleli i cenili. Uostalom, verujem da je većina Srba zgrožena načinom na koji je Gadafi smenjen s vlasti – priča naš sagovornik i otkriva da je najviše problema u školovanju pilota imao sa kandidatima iz Angole.
– Oni su želeli pravu hiper produkciju novih pilota, pa bi u jednom turnusu poslali po 60 ili 70 kandidata, ali većina objektivno nije bila za taj posao, pa smo bili prinuđeni da dosta njih šaljemo kući.
NAPOMENA: Fotografije se nalaze kod Raša, kao u P/Vesti/foto/pilot
Mi 35 je odličan izbor
Đošić je svoju profesionalnu karijeru završio u Generalštabu Vojske Srbije, u Upravi avijacije za opremanje i razvoj vojske.
– Radili smo ozbiljne stvari i tadašnji predlog vojske je bio da se za potrebe našeg ratnog vazduhoplovstva nabave “Ubice tenkova”, ruski borbeni helikopteri Mi 35. Srbija se odlučila za nabavku tih helikoptera i neće se pokajati. Uostalom, oni su i dalje udarna pesnica i oslonac ruske protivtenkovske avijacije – objašnjava pukovnik Đošić.
Novi zakon
Đošić kaže da ključnu ulogu treba da odigra država, a presudan će biti novi zakon kojim će se detaljno regulisati pitanje službene upotrebe ćirilice.
– U Srbiji je na snazi zakon donet početkom devedesetih godina, a u međuvremenu se mnogo toga izmenilo – kaže Đošić.
