Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da će crnogorska ekonomija u ovoj godini imati pad od devet odsto, a da javni dug može da dosegne tragičnih 90 odsto što je daleko preko granice pretnje bankrotom. Čak ni ovo mračno predviđanje nije pomoglo da podgorički režim predsednika Mila Đukanovića promeni stav prema turistima iz Srbije koji su praktično i dalje onemogućeni da uđu u Crnu Goru gde godišnje ostave i više od 160 miliona evra.
Crnogorske vlasti, da podsetimo, odobrile su da građani Srbije ulaze u tu zemlju, ali ne preko najvećeg prelaza Dobrakovo. Pritom moraju da imaju uverenje da nisu zaraženi korona virusom, a da test nije stariji od tri dana ili ih čeka karantin od dve sedmice. Vlasti se izgovaraju zdravstvenim razlozima, kao da nisu otvorile granice za sve, osim za građane Srbije. I to sve u kontekstu pokušaja rasrbljavanja Crne Gore i obračuna sa SPC.
Neumoljiva statistika
Neverovatno, ali Crna Gora se istovremeno uveliko sprema za otvaranje turističke sezone koja je od posebnog značaja za ovu zemlju koja je zavisna od prihoda gostiju iz inostranstva. A statistika je neumoljiva i govori da su najčešći turisti u Crnoj Gori upravo građani Srbije. Naime, podaci pokazuju da Crnu Goru godišnje poseti više od dva miliona turista koji ostvare oko 13 miliona noćenja. Od tog broja više od 400.000 gostiju dolazilo je iz Srbije. Naši građani u Crnoj Gori ostvarivali su više od tri miliona noćenja svake godine.
Nacionalna turistička organizacija Crne Gore prošle godine iznela je da građani Srbije u tu zemlju najčešće dolaze zbog pasivnog odmora i zabave i u proseku potroše 55 evra dnevno. Računica je da srpski turisti godišnje u Crnoj Gori ostave više od 160 miliona evra.
Predsezona nula
Zbog posledica i ograničenja usled pandemije i svetske ekonomske krize koju je izazvala, očekuje se da će mnogi srpski građani odlučiti da odmor provedu u otadžbini. Osim toga, mnogi nisu spremni da s mukom ušteđeni novac troše u državi koja prebija decu i hapsi vladike i novinare.
Zbog toga su crnogorski ugostitelji već računali na manju zaradu od gostiju iz Srbije, a inaćenje podgoričkog režima dovodi ih u još veći problem.
Predsezona gotovo da ne postoji u Crnoj Gori. Podaci statističkog zavoda Crne Gore Monstat kažu da u aprilu nije zabeležen dolazak turista, dok su u objektima kolektivnog smeštaja bile prijavljene 103 osobe.
Katastrofa u martu
U Crnoj Gori je u martu u kolektivnom smeštaju boravilo 18.930 turista, odnosno 66,3 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Prema podacima Monstata, broj noćenja bio je 39.730, od čega su 70,7 odsto ostvarili strani turisti. Među njima, naravno, najviše noćenja ostvarili su turisti iz Srbije (10,7 odsto), zatim iz Rusije s kojom je podgorički režim takođe u svađi (9,1 odsto), Nemačke (8,7 odsto), pa tek onda gostiju iz drugih zemalja u značajno nižem procentu.
Kolateralna šteta
Dr Danilo Šuković kaže za “Vesti” da je politički vrh Crne Gore zarad svog rejtinga žrtvovao ekonomske interese hotelijera i ugostitelja.
– Ti ljudi su kolateralna šteta crnogorskog vrha – kaže dr Šuković.
Porodično letovanje
Više od 80 odsto turista iz Srbije vraćalo se da letuje u Crnoj Gori. Najviše njih dolazi individualno, automobilima s porodicom i prijateljima, dok usluge turističkih agencija za ovu destinaciju koriste minimalno.
Pobuna na pragu
Ekonomista dr Mlađen Kovačević kaže za “Vesti” da je politička odluka Crne Gore da ne dozvoli ulazak građanima Srbije višestruko štetna po tu zemlju.
– Ekonomija Crne Gore pretrpeće veliku štetu. Verujem da će politički vrh Crne Gore morati da poništi tu odluku, jer su na gubitku svi koji žive od turizma: hotelijeri, vlasnici privatnih apartmana, restorana, kafana. Politički vrh Crne Gore upinje se da svojim građanima objasni tu suludu odluku, ali ljudi koji žive od turizma nisu neobavešteni. Realno je očekivati da se građani pobune, jer politika je jedno, a ekonomski interes nešto sasvim drugo – kaže dr Kovačević.
On ukazuje da niko od crnogorskih političara koji pričaju protiv Srbije i zabranjuju da srpski turisti dođu na Jadransko more neće tim preduzetnicima nadoknaditi štetu. Prema rečima dr Kovačevića, ljudi u Crnoj Gori su toga svesni, jer sezona je već počela, a Srbi su tradicionalno najbrojniji gosti na crnogorskom primorju.
Osim toga mnogo građana Srbije ima kuće i stanove naročito u Herceg Novom. Ti ljudi ostaju duže od 10 dana i troše mnogo u prodavnicama i restoranima.
– To su veliki prihodi koji političari ne mogu da nadoknade. Stoga mislim da će vrlo brzo crnogorski vrh morati da poništi ovu suludu odluku i dozvoli nesmetan ulaz srpskim turistima – zaključuje dr Kovačević.
Privredni zemljotres
Pandemija korona virusa u samoj Crnoj Gori izazvala je veliku sumnju u održivost i razvojnu perspektivu domaće ekonomije. Na površinu je isplivalo mnoštvo negativnih posledica koje će biti još teže u slučaju sve izvesnije katastrofalne turističke sezone.
Prema podacima Unije poslodavaca Crne Gore (UPCG), čak 40 odsto kompanija je prekinulo sa radom, dok je njih 35 odsto delimično poslovalo. Na posebnom udaru su bila mala i srednja preduzeća koja su pokazala daleko manju sposobnost da se prilagode.
Analize UPCG pokazuju da će u slučaju novog talasa korona virusa doći do zemljotresa u privredi jer bi u tom slučaju, čak 60 odsto crnogorskih kompanija moglo da funkcioniše najviše tri meseca.
– U tom slučaju, bojimo se da će doći do gašenja preduzeća i otpuštanja radnika – kazala je generalna sekretarka UPCG Suzana Radulović.
Uprkos tome, ministarka ekonomije Dragica Sekulić najavila je ukidanje programa subvencionisanja privrede jer za tim “više nema potrebe”.
Ne pomaže ni lozovača
Koliko je privredna situacija u Crnoj Gori teška pokazao je i podatak da je čak i Kompanija Plantaže, odnosno bivši kombinat 13. jul, slavan po vrancu i lozovači, ostvarila u prvom kvartalu ove godine gubitak od 2,1 milion evra.
Odbor direktora ocenio je da je redovno poslovanje poremećeno usled pandemije, “sa velikim stepenom verovatnoće da će takvo stanje biti i u narednom periodu nakon ukidanja vanrednih mera”. Odbor je informisan o stanju i problemima na tržištu prodaje koji su nastali sredinom marta obustavljanjem poslovnih aktivnosti sa distributerima i kupcima. Tako je Sektor prodaje i marketinga izvestio da je došlo do automatskog pada prodaje za preko 80 odsto na gotovo svim tržištima. Posebno je izražen pad prihoda na inostranim tržištima, za koji se procenjuje da će ove godine ukupno doseći 30 odsto.
