Milo priprema udar na Beograd: Đukanović ima novi plan da neutrališe Srbiju?

EPA/Boris Pejović

Posle “kosovske stvari” u Srbiji, dve decenije kasnije na red bi mogla da dođe Crna Gora u kojoj bi Sjedinjene Američke Države (SAD) malo da “operišu”, kako bi smirile tenzije na relaciji aktuelna vlast – predsednik Milo Đukanović.

Da li će se to zaista i desiti, za sada je nepoznanica, ali se ovih dana čuju predlozi upravo za to – da se Amerika više angažuje u Crnoj Gori. On stiže od bivših američkih diplomata koje, osim te ideje, upozoravaju i na “srpski nacionalizam u zemlji”, ali i na pokušaje Moskve da ga “iskoriste za destabilizaciju Balkana”.

Ove reči zvuče poznato? Za one koji prate dešavanja i ne toliko jer one, slučajno ili namerno, vrlo podsećaju na ono što je nebrojano puta do sada izgovorio crnogorski predsednik: “velikosrpski projekat”, “srpski nacionalizam”, “ruski uticaj”, “desitabilizacija Balkana”…

Niko sa sigurnošću ne može da kaže da su oni od kojih je ideja došla (bivši američki ambasador pri NATO-u Kurt Volker i Danijel Frid, bivši pomoćnika državnog sekretara SAD) u “službi” Mila Đukanovića ovo izneli kao nekakvu svoju ideju, ili su pak samo (ili u dogovoru sa njm) pustili “probni balon”, pa kako prođe.

Ne treba prevideti ni ono o čemu je “Blic” već pisao – da se ispituje informacija o višemilionskoj sumi dolara koja je uplaćena kako bi se izlobirao susret Mila Đukanovića i predsednika SAD Džoa Bajdena.

Sve u svemu, previše je slučajnosti, a imajući u vidu šta se sve dešava proteklih godinu dana u Crnoj Gori, a naročito poslednjih desetak dana sa kulminacijom oko ustoličenja mitropolita Joanikija, i upiranjem prsta na Srbiju i SPC kao krivce za nedeljne nemire, sasvim je legitimno upitati se da li je sve ovo deo nekog većeg plana čiji bi glavni “igrač” mogla da postane Amerika?

“Mračni, balkanski nacionalizam”

Kurt Volker kaže da je bio razočaran prizorima sa Cetinja, i dodaje da bi “srpske vlasti i Srpska pravoslavna crkva trebalo da obraćaju malo više pažnje na raspoloženje u Crnoj Gori”. Međutim, to je samo deo njegove priče, u okviru koje govori i o putu ka Srbiji i Rusiji i “mračnom, balkanskom srpskom nacionalizmu”.

– Da, naravno, crnogorski narod je bio umoran posle 30 godina iste stranke na vlasti. Međutim, to ne znači da je birao put daleko od Evrope i NATO, a u korist Rusije i Srbije – rekao Volker za “Glas Amerike”, koji je trenutno saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike i bivši specijalni izaslanik za Urajinu u vreme Trampove administracije.

Kaže i da Crna Gora ima “multietnički i multikonfesionalni karakter”, i da se nada da to “neće biti izgubljeno zbog pritiska srpskog nacionalizma i suprostavljanja Crnogoraca tome da bi održali svoju nezavisnost”.

– U aktuelnoj vladi su pojedine veoma kompetentne i sposobne tehnokrate koji žele da urade ispravne stvari za zemlju. Ali tome preti mračni balkanski, srpski nacionalizam – navodi Volker.

Prsti upereni u Rusiju

Retorika poznata? Evo još malo, samo iz usta Danijela Frida, sada saradnika američkog Atlantskog saveta. On upozorava na političku agendu Moskve koja, kako ocenjuje, “priželjkuje podele i konflikt i koristi srpski nacionalizam da destabilizije Balkan i spreči ga da se pridruži Evropi”.

– Žele da zemlje budu u haosu, siromašne i van Evrope, kako bi Moskva mogla lakše da ih kontroliše. To su metode Kremlja pod Vladimirom Putinom. Izazov za Srbiju je da odluči šta želi da bude: instrument imperijalističih ambicija Rusije ili zemlja koja je deo Evrope – ocenjuje on za “Glas Amerike”.

Ovo su razlozi zbog kojih njih dvojica smatraju da dešavanja u Crnoj Gori iziskuju da se Amerika više angažuje i nepristrasno uključi u dijalog o budućnosti Crne Gore. Apostofiraju i bojazan od toga što su “Vlada Srbije i SPC povezane sa svojim ruskim kolegama – vladom predsednika Vladimira Putina i Ruskom pravoslavnom crkvom”.

– I to je izazov za ostatak Crne Gore koja želi da učvrsti nezavisnost, da stvori tu vrstu inkluzivnog društva i da bude integrisana u zapadne institucije. To želi većina crnogorskog naroda, ali se suočava sa ovim spoljašnjim izazovima – navodi Voker.

Milovi sitni pokušaji

Međutim, koliko je realno američko angažovanje u SAD? Sagovornici “Blica” kažu da je malo verovatno, a ove sporadične ideje vide i kao trzaje crnogorskog predsednika da pokuša da povrati izgubljenu vlast.

– Čini mi se da će SAD izbegavati bilo kakvo mešanje, i to se poklapa i sa Bajdenovom najavom da će se takve stvari ubuduće raditi. Situacija u Crnoj Gori nije ni trenutno takva, niti je strašno eskalirala da bi se uključivale SAD ili neko drugi – kaže direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, koji dodaje da Amerika nema razloga za to.

Dodaje da Crna Gora ima maltene veće probleme sa svojom vladajućom većinom nego sa DPS Mila Đukanovića, i ističe da ni crnogorskoj ni vlasti ni opoziciji novi izbori nisu u interesu.

– Milo Đukanović možda i pokušava nešto, ali i on sam ima problem jer njega zapad vidi kao poslednjeg komunističkog vladara za koga se vezuju kontroverze i afere – ističe Popov.

“Kopča” sa Bajdenom

Da crnogorski predsednik pokušava da napravi “kopču” sa Bajdenom, smatra i sociolog politike iz Crne Gore Srđan Vukadinović. Jer, kako kaže, da je Tramp u pitanju, to se ne bi desilo, “jer ga je njegova administracija pustila niz vodu”.

– Sada, sa novom administracijom, on je video šansu da nešto pokuša, možda izdejstvuje izbore, i tako povrati deo vlasti koju je imao, što je malo verovatno. Prvi kontakti koje je imao po izboru nove administracije bili su upereni ka Bajdenu. On pokušava da spasi sebe, vrati ako je moguće ono što je bilo – priča Vukadinović.

Dodaje da sve i da dođe do izbora u Crnoj Gori, niko za njih nije spreman. Kaže da SAD imaju interes jedino zbog NATO da se eventualno umešaju, ali s obzirom da u Crnoj Gori nema ozbiljnih sukoba poput onih devedesetih godina, “jednostavno nemaju računicu”.

– Nema sile koja bi podržala sukobe, nema eskalacije, sporadično se desi ponešto, ali ne tako veliko da bi se razmatralo bilo kakvo strano uključivanje. Ako bi recimo Rusija stigla do Jadrana, to bi verovatno značilo angažovanje, ali pošto to nije slučaj, a Crna Gora je i članica NATO, onda ni te bojazni nema – zaključije Vukadinović.

Šta kaže Vašington

Američki Stejt department je uoči i posle ustoličenja pozivao sve, a posebno političke lidere da smanjuju, a ne rasplamsavaju tenzije, što bi moglo da se pročita i kao podrška aktuelnim vlastima.

Na pitanje šta SAD mogu da preduzmu da se napetosti smire i ohrabri dijalog, portparol državnog sekretarijata odgovara da Vašington podržava konstruktivni dijalog sa političkim akterima i predstavnicima civilnog društva koji bi se vodio uz dobru volju i sa prostorom za kompromis.

– Za taj dijalog biće potrebna značajna politička volja – rekao je on, prenosi “Glas Amerike”.