S fudbalskom loptom je mogao šta god poželi, davao golove kao od šale, a sredinom 1986. izazvao je zemljotres u tadašnjoj Jugoslaviji direktnim prelaskom iz Crvene zvezde u Partizan. Majstorstvo i retko viđen talenat Milka Đurovskog (59 godina) navijači nisu zaboravili ni dan-danas, baš kao ni taj čuveni transfer sa crveno-bele na crno-belu stranu Topčiderskog brda jer sve što je nestašni dečko rodom iz Tetova radio tokom karijere bilo je burno. Voleli ga ili ne, morate da ga poštujete, a iskren do srži, nekada fantastični napadač večitih rivala, Groningena, Kambura, Maribora, reprezentacije SFR Jugoslavije, potom i Severne Makedonije, priča za “Vesti” o svojim životnim izborima.
Danas bi me bacili u kanal
Milko Đurovski je dres Crvene zvezde je nosio od 1979. do 1986. dok je naredne četiri sezone proveo u Partizanu i podjednako nemilosrdno tresao mreže. S ove vremenske distance, kaže da se ne kaje zbog prelaska iz Ljutice Bogdana u Humsku, ali i da bi ga takav potez u današnje vreme, puno navijačkih tenzija, debelo koštao.
– Fudbal sam obožavao svim bićem i igrao ga iz ljubavi. Međutim, osetio sam nepravdu da budem praktično poslednji na platnom spisku u Zvezdi, a u to vreme zarade fudbalera bile su neuporedivo manje. Uz to, čekao sam i nisam dočekao da dobijem stan od kluba, iako su mnogi saigrači njime nagrađeni. Te 1986. bilo mi je neophodno rešenje stambenog pitanja, budući da sam bio otac dvojice malih dečaka, stariji sin Marko rođen je u septembru 1983, a mlađi Mario u decembru 1985. Partizan mi je obezbedio stan i to je glavni razlog zbog koga sam prešao među crno-bele. Prošle su tri i po decenije otada i verujte mi da bih ponovo isto uradio, ali samo ako bismo se ponovo vratili u 1986. godinu – započinje Milko Đurovski razgovor za naše čitaoce i dodaje:
– Ne kajem se ni dan-danas zbog direktnog prelaska iz Zvezde u Partizan, tako je moralo biti. Nikada nisam imao niti jedan jedini problem sa navijačima zbog toga. Bezbroj puta sam sretao “delije” u gardu, kafanama i restoranima i naravno da su bili razočarani zbog mog poteza, neprestano mi postavljajući pitanje zašto sam to učinio. Ipak, nije mi dlaka s glave falila, ali da vam iskreno kažem, sada su tenzije među navijačima večitih beogradskih rivala neuporedivo veće nego tada i u današnje vreme bih verovatno završio u nekom kanalu. Dakle, da sam sada aktivan igrač i da imam 23 godine, ne bi mi palo na pamet da pređem iz Zvezde u Partizan!
Milko je sa 27 i po godina okusio inostranstvo u holandskom Groningenu. S današnje tačke gledišta kasno, ali propisi u to vreme nisu dozvoljavali fudbalerima da mlađi odlaze iz Jugoslavije. Ipak, golgeter ne žali ni za čim:
– Najbolje igračke godine sam proveo u dva najveća jugoslovenska kluba, Zvezdi i Partizanu, igrao svakog vikenda pred krcatim tribinama u jakoj Prvoj saveznoj ligi, bio popularan i prepoznatljiv širom zemlje, tako da sam uživao. Sećam se da smo za “Marakanu” govorili da je praznjikava kada na njoj bude 30.000 duša na prvenstvenoj utakmici, pa vi sad uporedite osamdesete godine prošlog veka i današnje vreme, kada na te “male” utakmice jedva dođe 5.000 navijača. Nisam žudeo da idem preko granice pošto-poto, a nisam ni mogao zbog rigidnih pravila, pa sam najbolje dane proveo u Jugi i ništa mi nije nedostajalo.
Iskrenost skupo košta
Mlađi od čuvene braće Đurovski igrao je aktivno fudbal do 42. godine, usput gradeći trenersku karijeru. Vodio je klubove iz Slovenije, u kojoj danas živi, zatim BiH, rodne Severne Makedonije i Slovačke, a otkriva da mu je neostvarena želja da sedi na klupi nekog srpskog kluba:
– Bio sam na razgovorima s nekoliko srpskih klubova tokom prethodnih godina. Zaista bih voleo da radim kao trener u zemlji u kojoj sam bio, bez lažne skromnosti, velika igračka zvezda, posebno u Beogradu gde su mi se rodili sinovi. Međutim, imam utisak da čelnici tih klubova misle da sam lud! Jesam kao igrač bio, možda, nekako na svoju ruku, ali imao sam od koga da naučim fudbal, igrao jake međunarodne utakmice. Ipak, ja sam iskren čovek, ne govorim uvijeno, već uvek ono što mislim, bez zadrške, da me narod razume, a kako nisam nikada bio jeda od onih što se laktaju da bi došli do nekog posla, to očigledno smeta nekim ljudima. Tačnije, onima koji baš i ne razmišljaju svojom glavom. Šta da se radi, mator sam da se menjam. Trenutno sam bez trenerskog angažmana, čekam adekvatne ponude, pa šta bude. Ne pada mi na pamet da jurim nekoga, da zovem i molim. Kroz život sam se isključivo probijao talentom i znanjem, nikada na prljav način i tako će i ostati!
Milko Đurovski je pomno prati dešavanja u svim ligama nekadašnje Jugoslavije, svestan da je kvalitet nacionalnih prvenstava opao zbog ranog odlaska talenata u inostranstvo. To što su se pre svih Crvena zvezda, Partizan i zagrebački Dinamo izdigli i zabeležili lepe rezultate u evropskim kupovima, ne menja suštinu slike.
– Kad je reč o Superligi Srbije koju redovno gledam, od raspada Jugoslavije situacije je identična, sve se svodi na borbu večitih rivala za titulu. Vojvodine ima, pa nema u vrhu, nisu konstantni, dok ostali klubovi bljesnu na sezonu ili dve i onda se opet vrate u sivilo. Vidim da se Čukarički pojavio kao stabilan stoprocentno privatan klub, pa onda i TSC, ali daleko su oni od toga da mogu da ugroze dominaciju beogradskih velikana. U jesenjem delu sezone Partizan je dobio čak 19 od 21 utakmice, uz dva remija, a tako nešto je nezamislivo za jake evropske lige. Ipak, drago mi je da vidim da su crveno-beli i crno-beli obezbedili jesen u Evropi. Veliki je rezultat za srpski fudbal to što je Zvezda kao pobednik grupe u Ligi Evrope obezbedila direktan plasman u osminu finala, kao i to što će parni valjak” igrati u plej-ofu Lige konferencija. Značiće to na sportskom i finansijskom planu.
Vrediš koliko te plate
Milko često kritikuje današnji fudbal u kome se vrte milijarde evra. Ne možemo a da se ne zapitamo koliko bi takav golgeterski predator vredeo u današnje vreme.
– Vrediš onoliko koliko te plate. Takvo je vreme došlo, ako zarađuješ 300.000 evra nedeljno, onda vrediš toliko i nema rasprave. Imamo situaciju da igrači koji su danas rezerve u jakim evropskim klubovima za jednu sezonu uzmu više novca nego jedan Dijego Maradona ili Pele za celu karijeru. Je li to pravedno ili nije, potpuno je nevažno. Ne znam koliko bih ja danas vredeo, ali u ovom sistemu poremećenih moralnih, novčanih i svih drugih vrednosti, gde se fudbal igra uglavnom zbog novca, a menje zbog strasti, sigurno bih prošao daleko bolje nego osamdesetih i početkom devedesetih. Ipak, od kukanja vajde nema – britak je naš sagovornik.
Đurovski smatra da bi prenapumpane plate mogle da izazovu krah velikih klubova i iz korena promene fudbal. Nije štedeo ni večite rivale:
– Čitam ovih dana u srpskim medijima da je Italijan Kristijano Pićini došao iz Valensije u Zvezdu za osnovnu godišnju platu od 600.000 evra, plus bonuse za titulu i rezltate u Evropi. To su ogromne pare i nisam pristalica toga da najbolji srpski klubovi dovode strance od 29 ili 30 godina, već da forsiraju decu iz svoje omladinske škole. Balkan je pun talenata, skautska mreža bi morala da odradi bolje posao, nalik na ono što već dugo radi Dinamo. Shvatam da država Srbija uleti kao spasilac večitima kad im se drastično povećaju dugovi, ali to nije održivo rešenje na duge staze. Pogledajte samo Barselonu, napravili su milijardu i po evra duga i glavna vest je što mogu da registruju pojačanja. Tu najbolje prolaze menadžeri, najveći profiteri i najveći problem fudbala.
Sin Mario će biti strašan trener
Milkov mlađi sin Mario Đurovski (36 godina) pre 15 meseci počeo je da gradi trenersku karijeru u Muangtong Junajtedu, jednom od dva najveća kluba u Tajlandu. Njih dvojica su na stalnoj vezi.
– Mario je zbog velikih problema s kukovima morao da prekine igračku karijeru 2020. i brzo je uplovio u trenerske vode. Od je još pre 10 godina otišao iz ukrajinskog Metalurga u Tajland i tamo je velika zvezda, obožavaju ga. Poslednji put sam ga posetio pre tri godine dok je igrao za Bangkok glas, ali zbog karantina i komplikovane procedure oko ulaska u tu azijsku zemlju, stariji sin Marko i ja smo morali nedavno da otkažemo put. Ipak, čujem se redovno sa Mariom, delim mu savete. Važno je da bude strpljiv jer Muagntong Junajted trenutno nema ekipu dovoljno jaku za titulu. Ne sme da “izgori” – strpen, spasen. Ipak, ubeđen sam da će biti strašan trener, jako je predan poslu – ističe sagovornik “Vesti” i dodaje. – Mario je bukvalno iz kopački uskočio u trenersko odelo i zasad se dobro snalazi. Muantong Juanajted i Buriram Junajted su u Tajlandu kao Zvezda i Partizan u Srbiji, najveći klubovi i rivali, pa je jasno koliki je izazov pre mojim naslednikom. Kada dođe vreme, moraće uprava da obezbedi nekoliko pravih pojačanja da bi napali tron.
Maradona i Šuster za sva vremena
Kao supertalenat, Milko je sa svega 16 godina dobio šansu u prvom timu Crvene zvezde, u prolećnom delu sezone 1978/79. kod legendarnog trenera Branka Stankovića Staneta. Imao je priliku da igra protiv mnogih svetskih asova, ali dvojicu je morao da izdvoji.
– Dijego Armando Maradona je najveći fudbaler protiv koga sam igrao. Bilo je to u oktobru 1982, u prvoj utakmici osmine finala tadašnjeg Kupa pobednika kupova protiv Barselone u Beogradu. “Marakana” je bila puna, igla nije imala gde da padne, a El Pibe je odigrao jedan od najboljih mečeva u karijeri, onaj lob će ostati za sva vremena. On je postigao prva dva gola, i to dok sam bio na klupi, a u igru sam ušao u 61. minutu umesto Dušana Savića kod rezultata 0:2. Onda je na scenu stupio Bernd Šuster i dao nam dva sjajna pogotka. Argentinac i Nemac su bili strašan tandem, različiti tipovi igrača, ali ubitačni. Izgubili smo sa 4:2 od objektivno jačeg tima.
Sagovornik “Vesti” dobro se seća i debija u evropskim utakmicama protiv Herte u prvom meču polufinala Kupa UEFA.
– Bilo je to u aprilu 1979, ja dete od 16 godina. Na “Marakani” više od 100.000 navijača, ušao sam umesto Lukića u finišu. Pobedili smo sa 1:0, onda prošli u finale posle poraza od 2:1 u Berlinu.
Stari Nejmar po ukusu
Milko Đurovski je važio za igrača koji potezom rešava meč, makar bio neprimetan do tada, pa shodno tome voli da na terenu gleda fudbalske umetnike:
– Obožavao sam Nejmara, ali dok je još bio u Santosu. Kakav je to talenat! Dug korak, trzajem izbaci rivala već na prvom koraku, a brz kao metak. Zapazio sam ga kao tinejdžera, podsećao me na Johana Krojfa. Moram da spomenem i Lionela Mesija, Brazilca Ronalda i Kristijana Ronalda.
Prezime mi sputalo sinove
Milkov stariji sin Marko (37 godina) bavio se fudbalom i važio za velikog talenta, ali ga je put odveo u muzičke vode, dok je Mario igrao u mlađim kategorijama Zvezde, ali ne i u prvom timu.
– Uveren sam da je prezime Đurovski sputalo moje sinove. Ovde je mana kada si sin poznatog fudbalera, dok su u Holandiji, recimo, jedva dočekali da pruže šansu u Ajaksu i reprezentaciji Dejliju Blindu, sinu Denija Blinda. Ali nikad nisam pozvao Džaju i tražio da mi sin igra, niti ću to uraditi!
Zvezda je moj klub
Premda je igrao za oba večita rivala, Milko Đurovski ne krije da su mu crveno-beli bliži srcu:
– Zvezda je bila i ostala moj klub, tu sam fudbalski prohodao i proveo najlepše godine. Voleo bih da osvoji titulu, iako će biti jako teško, jer Partizan ima pet bodova više, a to je jako značajno u Srbiji. Verujem da će se pitanje šampiona rešiti u dva večita derbija na proleće.
Slovenija dosadna, Beograd obožavam
Milko Đurovski sa sadašnjom suprugom živi u Mariboru, ali rado dolazi u Srbiju:
– Iskreno govoreći, da mi supruga nije iz Slovenije, ne bih nikada živeo ovde. Mirno jeste, uređena država, ali malo dosadno za moj ukus (smeh). Beograd je po mojoj meri, prava metropola s divnim ljudima i odličnim restoranima, ima baš sve za boemski život, mada ova prokleta korona pravi sve više problema.
