Evropsko bogatstvo prevazišlo je nivo pre izbijanja ekonomske krize 2008. godine, kaže se u jednom švajcarskom izveštaju.
Navodi se da je bogatstvo prošle godine iznosilo 56 triliona evra – dva triliona više nego 2008 godine! Izveštaj takođe pokazuje da je uporedo sa rastom bogatstva, rasla i nejednakost među građanima Evrope jer polovinom evropskog bogatstva raspolaže svega 10 odsto njenih stanovnika. Ostalih 90 odsto dele preostalu polovinu kolača.
|
Jaz najveći kod Germana
Uoči ratova |
Objavljivanje ovih podataka inspirisalo je francuske komentatore da cinično podsete na izreku: Statistika je kao bikini – skriva ono najvažnije.
Oni se pitaju šta uopšte znači da su Evropljani statistički danas bogatiji nego u poslednjoj prohujaloj deceniji ako se zna da je privredni rast u Francuskoj na nuli, da raste nezaposlenost i smanjuje se kupovna moć, da su sve siromašnije majke koje same podižu decu i srednji društveni slojevi bez finansijskog nasleđa?
Istina, povećalo se bogatstvo Francuza u nekretninama, ali kojih Francuza? Njih 10 odsto. Ostali su osiromašili. Statistika o uvećanom bogatstvu Evropljana, međutim, dobra je vest za Švajcarce, Luksemburžane i u nešto manjoj meri za Nemce jer je u tim zemljama zabeležen najveći privredni rast. Zauzvrat, nivo bogatstva opao je za 28 odsto u Španiji i za 23 odsto u Grčkoj.
Švajcarski izveštaj, koji se bavi bogatstvom po glavi stanovnika, ističe da građani u malim državama raspolažu najvrednijom imovinom. Tako Luksemburžanin u proseku poseduje 432.200 evra, a Švajcarac 394.600 evra.
Isto istraživanje došlo je do podatka da prosečni Španac u isto vreme raspolaže sa bogatstvom od 92.300 evra, dok prosečni Grk poseduje imovinu vrednu 58.900 evra.
