Milijarderi su spremni za apokalipsu i beg u svoje bunkere

Youtube/Biopsyhoz

Bliži li nam se zaista sudnji dan? Mnogi na to odmahuju rukom u neverici, ali ranija anketa pokazala je da čak trećina Amerikanaca priznaje da se priprema za apokalipsu. Ipak, oni najbogatiji na našoj planeti, sudeći po svemu, i više su nego spremni za najcrnje scenarije.

Čini se da su brojni milijarderi i tech-moguli već neko vreme uvereni da sudnji dan nikad nije bio bliži jer ubrzano kupuju luksuzne bunkere i čak unajmljuju vojno obezbeđenje kako bi preživeli kraj sveta kakvog poznajemo.

Tome u prilog verovatno idu i brojna nimalo vesela predviđanja, poput onog neprofitnog udruženja fizičara i istraživača, koja je 2023. postavila sat sudnjeg dana na 90 sekundi do ponoći, čime je istaknuto da čovečanstvo nikad nije bilo bliže propasti u 76-godišnjoj istoriji sata, što je podstaknuto i brojnim sukobima u svetu.

Nekad su pripreme za kraj sveta ili nuklearni rat bile tek opsesija ekscentričnih, ali pomalo šokantni podaci kažu da su Amerikanci od aprila 2022. do aprila 2023. potrošili čak 11 milijardi dolara na artikle za preživljavanje.

A šta je tek sa onima kojima finansije nisu nikakav problem? Mnogi od njih već su izgradili ili grade luksuzne građevine sa podzemnim bunkerima, u kojima će imati sve u slučaju kraja sveta, odnosno eventualne nuklearne katastrofe, biološkog rata, ekološkog kolapsa, društvenih nemira, solarne oluje, nezaustavljivog virusa…

Mnogi bogati hiljadama su koraka ispred nas običnih smrtnika, opterećenim svojim “dosadnim” problemima dok nas melje svakodnevni ritam, jer mi nemamo ni vremena ni novca da radimo na svom skrovištu u kojem ćemo preživeti apokalipsu – ako ne računamo tragikomične pokušaje tokom karantina, kad su mnogi pokušavali da u skučenim prostorima naguraju zalihe u vidu ulja, brašna, konzervi pasulja – i naravno WC papira. Ali najbogatiji ljudi na svetu ovom su pitanju pristupili sa velikom ozbiljnošću i spremni su da ulože milione.

Na popisu najpoželjnijih destinacija za gradnju sigurnog bunkera u slučaju katastrofe je Novi Zeland, ali i najzabačenija američka država Aljaska.

Glavni izvršni direktor OpenAI-ja Sem Altman jednom je prilikom izjavio da su se on i Piter Til, suosnivač PayPala, dogovorili da će se pritajiti na jednom od Tilovih poseda na Novom Zelandu ako dođe do smaka sveta.

Bunkeri se ubrzano grade

Ali veće lokalne zajednice na jugu Novog Zelanda 2022. godine osujetilo je Tilove planove da sagradi svoj bunker pored zaštićenog jezera Vanaka. Lepota Novog Zelanda i udaljenost od kopna učinili su ga popularnim izborom za preduzetnike iz Silicijumske doline koji su u potrazi za lokacijom što dalje od ratova i visokih temperatura uzrokovanih klimatskim promenama.

Jedan od suosnivača PayPala, Rid Hofman, takođe kaže da se upravo Novi Zeland među milijarderima smatra mestom na koje se treba skloniti u slučaju iznenadne katastrofe. Suosnivač Googlea, milijarder Lari Pejdž, isto ima rezidenciju na Novom Zelandu, a tamo je izbegao i preduzetnik Mihai Dinulesku nakon što je krenula pandemija kovida.

Kako se pisalo, navodni bunkeri već su sagrađeni u Hamiltonu, Hanmer Springsu i Vanaki. Popularna destinacija je i selo koje gleda na zaliv Biskajne južno od Majamija, u kojem smeštaj imaju brojni preduzetnici, ali i slavne osobe.

Ubrzo će im se pridružiti i Džef Bezos sa verenicom Lorin Sančez, a komšije će im biti američka sportska zvezda Tom Brejdi, Ivanka Tramp i Hulio Iglesijas. Tako je, primera radi, Frank VanderSlut, najbogatiji čovek u Ajdahu, nedavno kupio ranč od 2.000 hektara južno od poseda Marka Zakerberga, što ga je koštalo 51 milion dolara.

I Zakerberg već gradi bunker na svom velikom privatnom kompleksu na Havajima, a kako se pisalo, to će ga koštati vrtoglavih 270 miliona dolara.

Planovi Ilona Maska za smak sveta još nisu poznati – iako bi njegov prvi izbor verovatno bio beg na Mars.

Neki superbogataši, poput Ričarda Bransona, Džonija Depa ili porodice Du Pont, poslednjih godina odlučili su se za kupovinu ostrva, a među njima su i oni koji izdvajaju pozamašne iznose da bi postali državljani nekoliko zemalja putem tzv. zlatnih viza, koje omogućavaju bogatim ljudima da steknu prebivalište ili državljanstvo.

Ali kako bi to funkcionisalo u stvarnosti?

U ovom slučaju ekstremno bogatstvo i privilegije znače samo jedno: beg od ostalih.

Tehnološki napredak sveo se na nekakvu vide-oigru u kojoj jedan od njih pobeđuje pronalaskom izlaza za beg. Hoće li to biti Džef Bezos, koji beži u svemir, Til na svoj tajanstveni posed ili Mark Zakerberg u svoj virtuelni metaverzum?

Milijarderi su mislili na svaki detalj, pa su neki od njih već obezbedili dobro obučene čuvare sa vojnim iskustvom kako bi zaštitili svoje posede od pljačkaša, kao i od besne rulje u slučaju velikih društvenih kriza ili bezakonja posle velikih sukoba. Ali, kako bi im platili usluge ako bi čak i novac u slučaju takvih dramatičnih prevrata postao bezvredan? Šta bi sprečilo čuvare da izaberu sopstvenog vođu?

Koliko su bunkeri sigurni?

Bivši predsednik Američke privredne komore u Letoniji, Džej-Si Kol svedočio je padu sovjetskog carstva, kao i onome što je bilo potrebno da se radničko društvo ponovo izgradi gotovo od nule. Takođe je naučio puno o bezbednosnim sistemima i planovima evakuacije, pa se slaže da je to jedno od najvećih pitanja u ovom slučaju.

– Da, to je tačno, bogataši koji se skrivaju u bunkerima imaće problema sa svojim bezbednosnim timovima. I verujem da bi trebalo da se prema tim ljudima ponašaju kao prijatelji, ali takođe se taj koncept može proširiti i verujem da postoji bolji sistem koji bi dao puno bolje rezultate – smatra on.

Kol je siguran da je takav “događaj” – katastrofa koju izazovu neprijatelji, majka priroda ili slučajno nastane – neizbežan. Napravio je tzv. SWOT analizu – prednosti, slabosti, prilike i pretnje – i zaključio da priprema za nesreću zahteva da preduzmemo iste mere kao i pokušaj da je sprečimo.

Ako se lanac snabdevanja hranom prekine…

On trenutno razvija dve farme u sklopu svog projekta bezbednog utočišta.

– Ako i kada se lanac snabdevanja prekine, ljudi neće moći da dođu do hrane. Kovid nas je probudio jer su ljudi počeli da se svađaju i oko toalet papira. Kada dođe do nestašice hrane, to će biti opako. Zato oni koji su dovoljno inteligentni da investiraju moraju ostati u tajnosti – upozorava on.

Dodaje i da je jedini način da zaštitimo svoju porodicu – grupa. To je zapravo cela poenta njegovog projekta – okupiti tim sposoban da se skloni na godinu dana ili više, a da se istovremeno brani od onih koji se nisu pripremili. Kol se takođe nadao da će osposobiti mlade poljoprivrednike za održivu poljoprivredu i osigurati bar jednog lekara i zubara za svaku lokaciju.

Zato njegova ideja nije bila samo izgraditi nekoliko izolovanih, militarizovanih utočišta za milionere, već prototip održivih farmi u lokalnom vlasništvu koje drugi mogu modelovati i na kraju pomoći u obnovi regionalne bezbednosti hrane u Americi.

Mnogi od onih koji sad ozbiljno traže sigurno utočište jednostavno angažuju jednu od nekoliko građevinskih kompanija za gradnju bunkera obloženog čelikom na jednom od njihovih postojećih poseda.

Rising S Company u Teksasu gradi i postavlja bunkere i skloništa protiv tornada za 40.000 dolara, sve do luksuzne serije Aristocrat za 8,3 miliona dolara, s bazenom i stazom za kuglanje. Firma je prvobitno opsluživala porodice koje su tražile privremena skloništa za oluje, a sada je krenula u posao za dugoročnu apokalipsu, prenosi “Tportal”.

Može li bunker da zaštiti svoje stanare?

Međutim, pri detaljnijoj analizi, verovatnoća da će utvrđeni bunker zaštititi svoje stanare od stvarnosti vrlo je mala. Kao prvo, zatvoreni ekosistemi podzemnih objekata su vrlo krhki.

Na primer, zatvoreni hidroponski vrt je osetljiv na kontaminaciju. Vertikalne farme sa senzorima za vlagu i računarsko kontrolisanim sistemima za navodnjavanje sjajno izgledaju u poslovnim planovima i na krovovima kompanija, a kada paleta gornjeg sloja tla ili red useva strada, može se jednostavno povući i zameniti. Hermetički zatvorena “soba za uzgoj” u slučaju apokalipse ne dopušta takve izmene.

“Njujork tajms” tako je izvestio da su agenti za nekretnine specijalizovani za privatna ostrva bili pretrpani upitima tokom pandemije kovida. Potencijalni klijenti čak su se raspitivali ima li dovoljno zemlje za poljoprivredu, osim postavljanja platforme za sletanje helikoptera.

Ali, dok privatno ostrvo može biti dobro mesto za čekanje kraja neke privremene pošasti, pretvoriti ga u samoodrživu i odbranjivu okeansku bazu teže je nego što zvuči. Mala ostrva u potpunosti zavise od vazdušnih i pomorskih dostava osnovnih namirnica. Solarne ploče i opremu za filtriranje vode potrebno je menjati i servisirati u redovnim intervalima.

Milijarderi koji žive na takvim lokacijama više, a ne manje, zavise od složenih lanaca snabdevanja svih nas ostalih, ali sudeći po popularnosti takvih objekata – čini se da ih zasad takve logističke (ne)bitne stvari ne brinu.