Tanjug
RAZGOVORI O BUDUĆNOSTI: Predsedništvo BiH s Oliverom Varheljom (drugi zdesna)

Nakon razgovora Predsedništva Bosne i Hercegovine u Briselu, srpski član Milorad Dodik izjavio je da je zadovoljan obećanjem zvaničnika EU da će BiH sledeće godine verovatno dobiti status kandidata.

On je pozdravio i najavu novog pristupa rešavanju migrantske krize, kao i preporukom BiH da pristupi zoni malog Šengena, odnosno ekonomskoj zajednici zajedno sa Srbijom i njenom pokrajinom Kosovom, Severnom Makedonijom i Albanijom, a možda i Crnom Gorom.

Dodik je rekao da je ohrabren i paketom ekonomske podrške, koji se usaglašava.

– Osmišljen je plan koji je težak nekoliko milijardi evra za Zapadni Balkan, a želja je da se svi glavni gradovi povežu auto-putevima. Predloženo je iz BiH 10 projekata, odnosno pet iz Federacije BiH, četiri iz Republike Srpske i jedan zajednički, a to je pruga Doboj-Tuzla-Zvornik. O svemu tome odlučivaće evropski komesari. Biće određeni i koridori, pa ćemo i mi uskoro početi da pripremamo dokumentaciju za te projekte. Utvrđeno ih je 18 za ceo Zapadni Balkan. Tu idu auto-putevi, železnice, gasovod, digitalni koridori, kao i pitanje ekologije. Naša ambicija je da svaki grad ima prečistače za reke i da u njih ne ide kanalizacija – naveo je Dodik.

Prečica mini-Šengen

On je napomenuo da je i mini-Šengen, projekat koji lično podržava, takođe bila tema današnjih razgovora.

– To je priprema regiona za ono što predstavlja primenu vrednosti Šengena iz EU na prostoru Zapadnog Balkana. EU je jasno rekla da će podržati taj proces u okviru zemalja Zapadnog Balkana i da će 10. novembra na samitu EU mini-Šengen biti jedna od glavnih tema – izjavio je Dodik i ukazao da je veoma važno da BiH bude unutar mini-Šengena, a ne da se pojavi na kraju tog procesa – rekao je Dodik, a sagovornici u Briselu istakli su da ova inicijativa nije zamena za članstvo, već priprema zemalja regiona za punopravno uključenje u EU.

Ključna vladavina prava

Dodik je zaključio da je imao dobar sastanak o pitanjima koja su bila važna za BiH kao što su proširenje EU i investicioni plan.

– Pitali smo i za 250 miliona evra ranije obećanih, traži se da se razgovara o nekim pitanjima vezanim za pravosuđe i primenu nekih mera koje treba da se urade, kako bismo dobili ta sredstva kao paket pomoći povodom pandemije korona virusa – rekao je Dodik.

On je naročito istakao da je od sagovornika iz EU mogao da čuje čak i okvirni rok za mogući kandidatski status BiH ako vlasti preduzmu odgovarajuće korake.

– To se do sada nije događalo i uvek su nam govorili apstraktno, a sada su rekli da je naredna godina – rekao je Dodik.

On je kazao da je sledeći sastanak u EU zakazan već za 9. oktobar.

Jubilej Dejtona

Članovi Predsedništva BiH Milorad Dodik, Šefik Džaferović i Željko Komšić posetu Briselu počeli su sastankom sa predsednikom Evropskog parlamenta Davidom Sasolijem, nakon čega je usledio radni ručak sa komesarom za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju Oliverom Varheljijem, a potom su razgovarali i sa potpredsednikom Evropske komisije Žozefom Boreljom, kog su pozvali da prisustvuje obeležavanju 25 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Dodik je razgovarao i sa šeficom Misije BiH pri EU Eminom Merdan, ambasadorom BiH u Belgiji Ivanom Robović i šefom Misije BiH pri NATO Mitrom Kujundžićem.

Blokada za migrante

Utvrđena je i nova migrantska politika.

– To znači zadržavanje migranata na granicama i izbacivanje svih koji su se u BiH zatekli bez osnova. Nećemo dozvoliti da se migranti zadrže u Srpskoj – pojasnio je Dodik.

Sagovornici iz EU upoznali su članove Predsedništva BiH sa procesom usvajanja Novog pakta o migracijama koji bi dugoročno trebalo da reši ovaj problem. Izraženo je očekivanje da će se primenom novih pravila i u BiH smanjiti priliv migranata.

Prvo lakši problemi

Dodik je istakao da su svi sagovornici u EU svesni da je BiH složena po svojoj strukturi i političkom sistemu.

– Ima pitanja koja su teška i u Briselu niko ne očekuje da ona budu rešena. To se odnosi na eliminaciju stranih sudija iz Ustavnog suda BiH, odlazak OHR-a i visokog predstavnika. U Evropi shvataju da su to teška pitanja i prvo treba da se rešavaju lakša, kao što su javne nabavke, sukobi interesa, plan jasnih reformi pravosuđa – naglasio je za Dodik.