Ako je suditi prema poslednjim objavama Savezne vlade, Kvinslend će biti središte australijskih ulaganja u narednom periodu.
Kako se bliže izbori, liberalno-nacionalna koalicija ne štedi obećanja vezana za investicije u Sunčanoj državi, a proteklih dana naročito su odjeknule dve najave u ukupnom iznosu od 7,7 milijardi dolara!
Savezna vlada je izdvojila 5,4 milijarde za izgradnju brane Hels Gejts na severu Kvinslenda i oko 500 miliona za branu Jurana, dok je 1,8 milijardi namenjeno za razvoj jugoistoka Kvinslenda, gde broj stanovnika sve brže raste.
Ovo ulaganje će biti zajedničko između tri nivoa vlasti – saveznog, državnog i gradskog.
Kada je reč o džinovskoj brani na severu Kvinslenda, ovaj projekat je prvi put predložen pre čak 80 godina i od tada je sproveden niz studija izvodljivosti, ali je ulaganje izostalo.
Međutim, novac iz saveznog budžeta je sada spreman, a ostalo je samo da Vlada Kvinslenda aminuje izgradnju.
Ova brana trebalo bi da se sagradi na 120 kilometara od Kvinslenda i doprineće navodnjavanju delova severnog Kvinslenda koji spadaju u jedne od najsuvljih na kontinentu.
Time bi se podstakla poljoprivreda u ovom delu zemlje, na više od 60.000 hektara. Hels Gejts brana trebalo bi da ima kapacitet od 2.100 gigalitara vode, a procena Savezne vlade je da će kada bude izgrađena doprineti otvaranju više od 7.000 novih radnih mesta u regiji.
– Ulaganje će započeti pravi bum u zapošljavanju na severu Kvinslenda u godinama koje dolaze – poručio je savezni premijer Skot Morison.
Gotovo istovremeno, Morison je zajedno sa premijerkom Kvinslenda Anastasijom Palaščuk i gradonačelnikom Brizbejna Adrijanom Šrinerom objavio veliki plan za jugoistok Kvinslenda, koji će 2032. godine biti domaćin Olimpijskih igara.
U okviru takozvanog “gradskog dogovora” vrednog 1,8 milijardi dolara, obećali su izgradnju novog stadiona u Vulungabi, koji će biti integrisan u novu podzemnu železničku stanicu i koji će, prema rečima premijera Skota Morisona, činiti srce ovog projekta.
– Želimo da jugoistočni Kvinslend raste, ali takođe želimo da jugoistočni Kvinslend odgovorno upravlja tim rastom i osigurava da štitimo životnu sposobnost gradova koji čine ovaj deo zemlje – rekao je Morison.
“Gradski dogovor” je sporazum o saradnji između sva tri nivoa vlasti za finansiranje više od 30 projekata širom regiona. Infrastrukturni projekti uključuju zeleni most od oko 190 miliona dolara centra Brizbejna do Kangaru Pointa i nadogradnju trajektnog terminala Danvič u vrednosti od 41 milion dolara.
Takođe, predviđeno je 210 miliona dolara za rast oblasti severno od Brizbejna i još 40 miliona dolara za zabavni park koji gradi porodica Vagner, a koji je povezan s regionalnim aerodromom i karantinskim objektom.
Gradonačelnik Brizbejna Adrijan Šriner rekao je da je potpisivanje “sporazuma o oblikovanju regiona” jednako važno i istorijsko kao i najava od prošlog jula da će Brizbejn biti domaćin Olimpijskih i Paraolimpijskih igara 2032. godine.
Inače, Kvinslend je zabeležio priliv međudržavnih migracija od početka pandemije, sa više od 30.000 ljudi koji su se preselili iz drugih država.
Mnogi od njih su se naselili na Sunčanu obalu i Zlatnu obalu, što je dovelo do rasta renti u ovim oblastima i povećanog pritiska na transportne koridore.
Morison pohvalio Palaščukovu
Savezni premijer Morison i premijerka Kvinslenda Palaščuk ne samo da pripadaju različitim strankama, već su u protekle dve godine imali vrlo napet odnos i razmenjivali optužbe i kritike.
Međutim, sada su postigli sporazum o zajedničkom ulaganju, a Morison je javno pohvalio Palaščukovu i gradonačelnika, rekavši da rad na pripremi za rast Kvinslenda i za Olimpijske igre prevazilazi dnevnu politiku.
On je negirao da je najava sporazuma, nakon godina pregovora, imala bilo kakve veze sa predstojećim saveznim izborima.
“Zaudara na predizbornu kampanju”
Predstavnica savezne opozicije za pitanja životne sredine Teri Batler rekla je da najava ulaganja u brane na severu Kvinslenda “zaudara na izbornu kampanju” i da je važno da birači zapamte da još uvek nema konkretnog poslovnog razloga za ovaj predlog.
– To su objavili pre izbora 2019. godine – rekla je Batler i dodala da Laburisti ostaju “veoma otvoreni za branu Hels Gejt”, ali da žele da prvo budu sigurni da poreski obveznici dobijaju adekvatnu vrednost za uloženi novac.
