Sa prosečnim primanjima manjim od hiljadu evra srpski ministri dobijaju relativno male plate uzimajući u obzir težinu i odgovornost posla koji obavljaju, ali privlačnost ministarske fotelje čini i niz privilegija koje ide uz funkciju, među kojima posebnu draž ima i pravo prvog čoveka resora da raspoređuje određena sredstva iz budžeta prema svom nahođenju.
Tako je budžet za 2015. godinu predvideo da srpski ministri po osnovu ovog diskrecionog prava raspolažu sa milijardu evra budžetskih sredstava! Do te računice je došao bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević.
Prostor za korupciju
– Videli smo pred kraj godine kako je ministar za rad Aleksandar Vulin sredstva koja su bila namenjena za jednu svrhu, za nevladine organizacije, preko noći odlučio da prebaci za druge potrebe, ovoga puta za lečenje teško obolele dece. Ta prevelika diskreciona prava ostavljaju ogroman prostor za korupciju – primećuje Milan Kovačević.
Skupština zaobiđena!
Jedna od zanimljivih i nedokučivih stavki ovogodišnjeg budžeta jeste i cifra do oko 50 miliona evra koja je planirana za "nabavku domaće finansijske imovine".
– To su skrivene subvencije državnim i privatnim preduzećima, pa i fizičkim licima. Država, na primer, daje pozajmice javnim preduzećima, a zatim, otpisuje dugovanja pretvarajući ih u kapital tog preduzeća. Novim Zakonom o budžetu to može da se uradi bez saglasnosti Skupštine, što dodatno smanjuje transparentnost korišćenja tih sredstava – objašnjava Goran Radosavljević.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima više od 5,5 milijardi dinara (45,8 miliona evra) za restrukturiranje javne uprave, ali nije jasno kako će ova sredstva biti korišćena. Vulinovo Ministarstvo za rad ima čak 16 milijardi dinara (133 miliona evra) za takozvani tranzicioni fond. Naslućuje se da je to za otpremnine, ali to u budžetu nije navedeno.
Ministarstvo privrede predviđa 14,5 milijardi dinara (120 miliona evra) za podsticanje privrede, od čega 6,5 milijardi (54 miliona evra) za podsticaje investitorima i još tri milijarde dinara za subvencionisanje kamata za kredite privredi.
– Ta sredstva će biti raspoređena prema odluci vlade i ministra. Značajna sredstva na kraju godine ostanu i ona se odlukama vlade, obično u poslednjim danima tekuće godine, prebacuju u budžetsku rezervu, a zatim diskreciono raspodeljuju drugim budžetskim korisnicima. Ako je ministarstvo manje potrošilo nego što mu je dodeljeno, tumači se da mu taj novac ne treba i sledeće godine će dobiti manje – objašnjava za "Blic" Radosavljević.
Poznati ekonomista i ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za "Vesti" da je tih diskrecionih stavki bilo i ranije, pa čak i više, a da je ta praksa netransparentnog trošenja novca nastavljena i ovogodišnjim budžetom.
– I da se ne zavaravamo, to će i svaka buduća vlast da radi, sve dok je javnost ne natera da bude drugačije. Ima toga i u drugim zemljama, ali ne u tolikom procentu – ističe Kovačević.
On rešenje za trošenje državnih para po nahođenju ministara vidi u obelodanjivanju na šta je novac potrošen.
– Važno je da se odmah na sajtu ministarstva pojavi stavka na šta je i kako novac utrošen – precizira Kovačević.
To se bez pritiska javnosti, međutim, ne može očekivati u skorije vreme. Uostalom, kako primećuje naš sagovornik, postoji niz budžetskih godina za koje nije izvršena analiza troškova, odnosno revizija, niti građani mogu da saznaju gde je otišao državni novac, jer skupština nije razmatrala koliko se stvarno potrošilo sredstava iz državne kase.
