Skup u okviru nacionalnog projekta “Srpski nacionalni interesi – juče, danas, sutra” održan je u rezidenciji ambasadorke Srbije u Parizu Ane Hrustanović.
Ovaj nacionalni projekat predstavlja sveobuhvatnu, dugoročnu i stratešku inicijativu, koju je ministar bez portfelja u tehničkom mandatu zadužen da prati stanje, predlaže mere i učestvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom Đorđe Milićević pokrenuo sa uverenjem da je došao trenutak da Srbija institucionalno stane u odbranu svog istorijskog, kulturnog i nacionalnog dostojanstva.
Ovaj projekat, koji je podržala Vlada Srbije, ima za cilj da kroz saradnju sa vodećim srpskim naučnim, kulturnim i prosvetnim institucijama, kao i srpskom dijasporom širom sveta, kreira trajni institucionalni okvir za politiku pamćenja, očuvanje identiteta i odbranu istorijske istine.
Ministar Milićević je rekao da je istina temelj slobode, a pamćenje je njen čuvar, i dodao da Srbija danas jasno poručuje da neće dozvoliti da drugi pišu našu istoriju umesto nas.
– Poseban akcenat stavljamo na povezivanje sa našom dijasporom, koja nije samo čuvar jezika, vere i tradicije u tuđini već aktivni partner u misiji očuvanja nacionalnog identiteta. Upravo zato jedan od ključnih segmenata projekta jeste unapređenje obrazovnih programa i dostupnost adekvatnih udžbenika, poput nacionalne čitanke, za decu srpskog porekla u rasejanju. Moramo promeniti i svest – i kod institucija, i kod roditelja. Ne možemo očekivati da deca pamte ako im ne pružimo alate za pamćenje. Naš cilj nije samo očuvanje tradicije, naš cilj je stvaranje generacija koje znaju ko su, odakle potiču i zašto je to važno – istakao je ministar Milićević.
Skupu su doprineli istaknuti srpski intelektualci i naučnici čija su izlaganja predstavljala dubok, argumentovan i inspirativan okvir za nacionalnu refleksiju.
Akademik prof. dr Svetislav Božić je govorio o nepresušnoj riznici i nasleđu srpske duhovne muzike kao jednom od najsnažnijih izraza našeg duhovnog identiteta. On je istakao da se u srpskoj duhovnoj muzici ne nalazi samo zvuk, već i vera, istorija i trajna kulturna vertikala naroda koji je kroz vekove svoje stradanje i svoju slavu umeo da pretoči u harmoniju.
Prof. dr Branko Rakić se osvrnuo na položaj Srbije unutar jugoslovenske državne zajednice, ukazujući na sistematsku razgradnju srpskog pitanja nakon Drugog svetskog rata. On je snažno argumentovao kako su kroz ustavne inženjeringe i političke pritiske srpski interesi marginalizovani u korist ideološke ravni koja nije priznavala nacionalnu realnost.
Prof. dr Čedomir Antić je govorio o nastanku srpske državnosti u srednjem veku, kao i o velikim državnim ciljevima koje je Srbija postavila u 19. veku. Njegovo izlaganje je podsetilo na istorijsku zrelost srpske države i kontinuitet njenog borbenog i kulturnog trajanja.
Prof. dr Aleksandar Raković je rekao da su Srbi vekovima izloženi inostranom religijskom intervencionizmu. Na obodima srpskog naroda konverzije su najčešće praćene stvaranjem animoziteta prema izvornom srpstvu. Srpski narod mora da se odupre tom vidu odliva stanovništa u druge identitete, naveo je on.
