Milica Kemez razgovarala je sa Drvetom mudrosti gde je otvorila dušu pred sam kraj finala ovogodišnje sezone rijalitija “Zadruga”.
– Kako si Milice? Česitam ti na superfinalu.
– Hvala, hvala svima koji su mi ostavili, ovo je veliki uspeh. Prošle godine sam ispala veče pred, mislila sam da će i ove godine biti tako. Lep je osećaj – odgovorila je ona.
– Da li se plašiš izlaska iz Zadruge? – pitalo je Drvo.
– Mnogo. Juče kad su me podigli, naravno da narod odlučuje, svi želimo da se bolje plasiramo. Ja se plašim susreta se realnošću. Odlučila sam da treba da poštujem i volim sebe, ali teško mi je jer će mi faliti mnoge osobe. Neke stvari su neoprostive, dosta sam propatila, a mnoge stvari nisam zaslužila. Kad pomislim o izlasku idem u neizvesnost, ne znam gde da idem posle ovoga. Ne verujem da će me iko sačekati. Znam da sestra neće hteti da se eksponira posle svih situacija. Ujedno sam i toliko ljuta na sve, nemam reči. Ne želim da patetišem. Imam strah da pričam sve što mislim – rekla je Milica.
– Šta misliš kako se Bora oseća povodom toga što si ostala duže? – pitalo je Drvo mudrosti.
– U jednom momentu mislim da je ljut i da krivi mene, jer je govorio da sam ga upropastila. Sa druge strane ne znam kakva je situacija napolju, ne znam kakvu sliku ima narod o meni. Dobila sam hipotetičko pitanje da me njegovi podržavaju, pa valjda nisam toliko loše stvari uradila. Znam da mu mnogo znači i da je svaku Zadrugoviziju bio nervozan. Rekao je da bi voleo da ja ostanem, a znam da bi želeo da ostane do samog kraja, nadam se da ne misli da sam ja kriva – rekla je ona.
– Da možeš da promeniš stvari, šta bi promenila? – pitaloje Drvo mudrosti.
– Od starta bih promenila što sam nekom iz prijateljske namere sačuvala krevet. Svi momci koji su me muvali to je bilo zbog priče i zaje*ancije. Krivo mi je što sam dopustila da budem predmet igre. Kad se pokrenula celokupna tema nisam želela da verujem u to. Lakše mi je bilo da se ja kidam i plačem. Bila sam uverena da su to teorije zavere. Da sam se sklonila od njega i rekla da ne verujem, bilo bi automatski da ne verujem svojoj sestri. Očekivala sam je ovde svake subote, da će ući i svima zapušiti usta. Čekala sam poziv i nadala se da će nešto da se promeni. 20 dana pred kraj saznajem neke informacije da se Ermina zaklela u dete da je čula neke stvari. Meni je to jednako kao da su mi svi pomrli i da sam ostala sama na ovom svetu. Smoćiću snage da krenem dalje. Krivo mi je što sam ćutala i pravila se slepa i gluva. Oni mene nisu štedeli, niti su mislili kako se osećam. Dosta stvari mogu da podnesem. Jača i bolje emocija je bolja nego uloga žrtve. Nije prvi put u životu da mi se dešava, nit napred niti nazad. Nadam se čudu, da će iz svega lošeg da izađe nešto dobro. Samo želim da su živi i zdravi i da im ništa ne fali i da su srećni. Samo imam strah da on ne napravi neku gluposti i da je ona zdrava. Ljuta sam jer imam osećaj da sve prilike u Zadruzi, možda jesam sujetna i ljubomorna. Imam dosta grešaka, ljudi imaju pravo da me vređaju. Ja stvarno, možda delujem hladno i da mrzim ceo svet, ali mene boli što svako jutro kad otovorim oči mi je teško. Stvarno sam se trudila da pokažem kretivnost, ustajala sam i trenirala. Nisam osetila zahvalnost od ljudi za koje sam se borila – pričala je ona kroz plač.
– Ljudima koje volim nikada ne bih učinila zlo, život bih im dala. Ne želim nikog javno da blatim, a mnoge stvari nisu bile fer prema meni. Sve iz mog života je meni isplivalo na površinu, ovde sam upoznala sebe. Ovde mi je bio jedini cilj da postanem bolji čovek. Ne ,mora ništa tamo da se desilo, ali sama činjenica da je ona bila tamo. Prošle godine me je sačekao haos, sad me neće sačekati lepe stvari. Teško mi je. Sama slika da me čeka sve, koliko god da se trudim da razmišljam pozitivno. Čeka me prazan studio, idem u hotel. Ovde sam 10 meseci, nisam videla ljude koje volim – nastavila je ona.
