Milenko Talović (30) iz Pranjana kod Gornjeg Milanovca, na padinama Suvobora, prikovan je za invalidska kolica, ali ga ta nesreća nije sprečila da život nastavi dalje i da postane jedan najboljih majstora u suvoborskom kraju.
Još kada je Milenku bilo petnaest leta već je važio za jednog od najboljih radnika u šumi, nenadmašnog kosača, orača… Međutim, pet godina kasnije, jedan nesrećni splet okolnosti ili trenutak nepažnje prilikom rada u šumi bio je dovoljan da pomrači sve planove mladog čoveka. Preko Milenka je palo drvo koje je obarao. Srećom ostao je živ, ali potpuno nepokretan zbog teške povrede kičme. Usledilo je dugotrajno lečenje, gorko saznanje da više nikada neće stati na noge i da će do kraja života ostati u invalidskim kolicima.
– Te trenutke teško je rečima opisati. Svašta mi je prolazilo kroz glavu i na kraju sam došao do dve odluke – da se prepustim nemoći i onome što me je snašlo, ili da stegnem srce i da u kolicima krenem dalje u život. Srećom, izabrao sam ovo drugo i danas, u tridesetoj godini, siguran sam da sam izabrao pravi put. Tek posle te nesreće shvatio sam da imam zlatne ruke kojima mogu da popravim sve i svašta, a rad, iako iz kolica, u potpunosti me ispunjava – objašnjava za “Vesti” Milenko.
I pre nesreće koja ga je zadesila Milenko je znao da popravi mnogo toga oko poljoprivrednih mašina, a kada je zauvek seo u invalidska kolica popravka traktora, kombajna, kosačica, kamiona, automobila… postala je njegov zanat od kojeg zarađuje za sebe i sina Nikolu (12).
– Nema tog kvara na mašinama koji ne mogu da popravim, ali sam vremenom morao da osmišljavam nove metode kako da nepokretan dođem do kvara. Osim automehaničarskim poslom, bavim se i bravarijom i autoelektrikom, a sve što sam naučio o ovim zanatima naučio sam zahvaljujući velikim naporima, ali se, eto, isplatilo – zadovoljan je poslom.
I pre tragedije je kaže imao dosta alata, ali je u međuvremenu nabavio što je nedostajalo, mnogo je radio i uspeh nije izostao.
– Nema tog kvara na poljoprivrednim mašinama i automobilima koji ne mogu da popravim. To se odnosi i na generalne popravke motora poljoprivrednih mašina koje se smatraju najtežim u mehanici. Eto, jesam izgubio noge, ali sam pozlatio ruke i od toga izdržavam porodicu. Izašao sam na glas kao najbolji majstor i posla imam i više nego što mi je potrebno, ali svima moram da pomognem jer su i oni imali poverenja u mene kada mi je bilo najpotrebnije – objašnjava naš sagovornik.
Milenko jeste majstor nad majstorima, ali deo njegovog uspeha pripada i njegovom sinu Nikoli koji mu je, kako kaže, desna ruka u svemu što radi.
– Iako je mlad, Nikola vodi računa i o alatu i o popravci mašina. U svakom trenutku zna gde se nalazi i najmanji šraf, svaki ključ i kako se koji alat upotrebljava. I pre nego što pomislim šta mi treba u radu Nikola je taj deo već pripremio i doneo, a to mnogo znači. Osim toga, ako ima neke koristi od ove moje tragedije, jeste činjenica da je Nikola već sada vrstan majstor za popravku mašina i da i sam već popravlja sitnije kvarove. Drugim rečima, moja nesreća je od Nikole napravila majstora i dala mu parče hleba u ruke, a to danas nije malo – priča Milenko.
Osluškuje zvuk motora
O Milenku Taloviću Pranjani, ali i meštani okolnih sela, govore kao izuzetnom majstoru i dobrom čoveku.
– O tome kakav je majstor ne treba trošiti reči jer nema tog kvara koji ne može da popravi, ali je i još bolji čovek. Dešava se da Milenko po zvuku motora naših mašina kada prolazimo pored njegovog dvorišta oseti da nešto nije u redu i da postoji neki kvar. Tada Milenko zajedno sa sinom dođe do naših kuća bez poziva, pa i kada nismo kod kuće, popravi kvar, a to je nešto što može da uradi samo čovek koji poštuje komšije, a oni to ne zaboravljaju – kažu Milenkove komšije Ilija i Dragomir Ralić.
Šegrt i sin
Milenko za svog sina Nikolu kaže da je dobar đak i da ne brine za njegovu budućnost. Zahvaljujući njemu uspeva da obradi nekoliko hektara zemlje.
– Nikola mi je u isto vreme šegrt, kolega majstor, drug, prijatelj i sin na kog mogu da se oslonim u svemu i u svakom trenutku – kaže ponosno Milenko.
