U Beogradu je pre nekoliko dana održana premijera filma “Sveta Petka – krst u pustinji”, reditelja Hadži Aleksandra Đurovića, nastao po bestseleru “Petkana” Ljiljane Habjanović Đurović. Čast da odigra najvoljeniju i najpoštovaniju svetiteljku pravoslavlja pripala je Mileni Predić koja je istakla da je ovaj lik za sada mala kruna u njenoj skromnoj karijeri.
Šira publika Milenu je upoznala u filmu “Sveti Georgije ubiva aždahu”, a gledali smo je i u serijama “Žene sa Dedinja”, “Andrija i Anđelka”, “Sumnjiva lica”, “Koreni”, “Čudne ljubavi”, “Nečista krv”… Posle uloge Kate, majke Aćima Katića u “Korenima” koga tumači Žarko Laušević, zaigrala je u filmu “Taksi bluz”. Usledila je rola opasne Miljane u rusko-srpskoj komediji “Hotel Beograd”, a zatim još opasnije advokatice Maše Kolar u “Jedinom izlazu”. Sa filmom “Sveti Georgije ubiva aždahu” započela je filmsku karijeru. Iako je imala samo sedam snimajućih dana, bilo je dovoljno da oseti svu čar.
Uloga Jelene u filmu Srđana Dragojevića, čija je premijera bila pre više od 10 godina, donela joj je mnogo dobrih kritika, ali posle toga godinama niko je nije pozvao ni na kasting. Zato joj je posebno drago što je baš ona izabrana da igra lik Petkane.
“Treba biti strpljiv, čovek treba da veruje u sebe jer nikad ne znate koga inspirišete”, ističe glumica.
Rođena je 15. septembra 1981. godine u Pančevu. Potiče iz porodice mašinskih inženjera, majka joj je specijalista biohemije i ideja o prirodnim naukama bila joj je bliska od detinjstva. Volela je da uči, bila je disciplinovan đak i student. Niko nije mogao da je odgovori od umetnosti, a njenu energiju je na FDU usmeravao Dragan Petrović Pele. Pančevo i dramski studio pri Centru za kulturu bili su presudni za njeno pronalaženje u glumi. Još u gimnaziji, ekipa iz dramskog studija bila je njena duhovna oaza. Posle srednje škole studirala je farmaciju tri godine. FDU je upisala iz prvog pokušaja i definitivno se pronašla u glumi. Radila je i kastinge za strane filmove, pisala scenarija.
Sve češće vidi sebe kao idejnog tvorca neke filmske priče ili kreatora. To je uzbuđuje na dnevnom nivou i u gomili nekih običnih životnih situacija crpi inspiraciju za filmove koje bi volela da stvori i da gleda! Jednom prilikom je istakla da bi volela da snimi filmove o velikim i značajnim ženama kao što su Milunka Savić, Anica Savić Rebac, Isidora Sekulić… Zahvaljujući jednom od prvih filmova, “Zona mrtvih”, upoznala je sadašnjeg supruga, filmskog producenta Marka Jocića, sa kojim ima sinove Savu i Iliju. Našla je svoju srodnu dušu baš u profesiji koja je specifična, nema klasično radno vreme i posao ti zapravo postane način življenja jer ga, kad rade na nekom projektu, u većini slučajeva donose kući. I brzo su se navikli na to. Marko je i odrastao na taj način, potiče iz filmske porodice, njegov otac Slobodan Viki Jocić takođe je producent, a pokojna majka Vera bila je montažer, te je odrastao uz filmove, odlazio na setove, igrao se kraj kulisa. Porodica joj je utočište.
U dosadašnjoj karijeri ponosna je na neku vrstu istrajnosti.
– Moja karijera potvrđuje činjenicu da je naš posao maraton, a ne trka na 100 metara.
